Prolećna ofanziva pacova

Što manje para u opštinskim kasama to više pacova na ulicama: stanje u nekim gradovima Srbije postalo je alarmantno. Mišoliki glodari pretrčavaju ulice, sačekuju prolaznike ispred zgrada, vire iz seoskih ambara i gradskih supermarketa i kote se geometrijskom progresijom u nehigijenskim naseljima. I nekim vlasnicima automobila zadaju glavobolju i prazne novčanike jer u slast jedu i kablove pod haubom.

Beograd se, kažu zvaničnici, dosta dobro bori sa ovim štetočinama koji su i prenosioci raznih bolesti. Istina, prolećna akcija protiv ove pošasti kasni zbog procedure raspisivanja tendera na kojima se biraju privatne firme koje će se prihvatiti posla deratizacije. Hemijske otrove do sada je već trebalo postaviti u podrume i druga ključna žarišta, ali to će se dogoditi tek za mesec i po dana.

Ujeli načelnicu

Na nivou republike nema zbirnih podataka koliko je koji grad ugrožen od pacova i miševa. Oni se namnože posebno posle poplava, ali u Zavodu za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju ističu da su na poplavljenom području radi prevencije već preduzimali neophodne mere, posebno u Zaječaru, pa kažu da tamošnji stanovnici nemaju razloga za brigu. Izgleda da je najlošija situacija tamo gde se godinama ništa dramatično nije dešavalo pa se vremenom populacija glodara naglo uvećala jer nije bilo velikih akcija protiv njih. Jedan od takvih primera je Kraljevo gde je poslednja sistemska deratizacija urađena još pre deset godina.

Ljiljana Jemuović, šef odseka za zaštitu životne sredine ovog grada kaže da pacova ima dosta po gradu i da ih ljudi često viđaju, čak i kada ujutro kupuju novine i cigare pacovi istrčavaju ispod kioska.

– To je vrlo zabrinjavajući podatak jer kad se vidi jedan pacov u gradu u po bela dana to znači da ih ima na hiljade. Prošle godine dogodio se jedan svakako nesvakidašnji slučaj kada je pacov ujeo bivšu načelnicu Uprave grada ispred njene zgrade, kaže Ljiljana Jemuović.

Glavni problem, u suzbijanju štetočina je naravno, novac, tačnije nesporazumi oko načina finansiranja. Naime, lokalne zajednice u unutrašnjosti traže da se deratizacija vrši iz sredstava koja se prikupljaju od registracije vozila. Svi vlasnici automobila setiće se da kad registruju svoje četvorotočkaše plaćaju i stavku za zaštitu životne sredine. Međutim Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne dozvoljava opštinama da koriste taj novac već traži da se deratizacije vrše sredstvima iz opštinskog budžeta. Opštine se žale na novčanu oskudicu i deluju samo u izuzetnim slučajevima kada treba zaštititi decu u nekom vrtiću ili školi. Za sveobuhvatniju zaštitu gradovima veličine Kraljeva potrebno je oko pet do šest miliona dinara, a tog novca, kako ističu, u lokalnim kasama nikad nema dovoljno.

Zato se pre nekoliko godina desilo da su stanari u blizini Karađorđevog parka u centru Zrenjanina bili izloženi pravoj najezdi pacova koji su se toliko nakotili da su počeli da izlaze iz kupatila, kuhinja, kanalizacionih cevi, ve-ce šolja...

Otrov sa odloženim dejstvom

Dušanka Đokić, direktorka zrenjaninskog „Žitohema”, preduzeća za dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju kaže da od tada u ovom banatskom gradu još nije obavljena sveobuhvatna deratizacija, kojom se jedino mogu na duže vreme iskoreniti ovi glodari.

Pacovi su, kaže Dušanka Đokić, prilično inteligentne životinje, ili ih je borba za opstanak na to naterala, ali da neće da zagrizu otrovni mamac ako osete miris ruku, pa zato mora da se radi s rukavicama. Postavljenu „hranu” uvek prvo proba jedan pacov iz grupe, pa ako preživi onda i ostali nastavljaju da grizu mamac. Zato se postavljaju otrovne hemijske supstance sa odloženim dejstvom, koje izazivaju smrt tek posle pet-šest dana, najčešće tako što izazivaju unutrašnje krvarenje i pucanje krvnih sudova. Mamci se postavljaju na raznim mestima, smetlištima, grobljima, šahtama, a kači se na žicu premazanu parafinom kako bi bio otporan na vlagu. Akcije „Žitohema” sprovedene su u Melencima kada je puno ljudi obolelo od trihineloze koju su pacovi preneli preko svinja, a i u opštini Sečanj sprovedena je sistemska deratizacija zbog jakog napada glodara.

U Beogradu pacovi se pojavljuju u priobalju, neuređenom i zapuštenom zemljištu, između zgrada. To su područja sa kojih stiže najveći broj prijava građana.

 U ovoj godini predviđena je deratizacija podruma u oko 650.000 domaćinstava, na 400 hektara nehigijenskih naselja, oko 180 kilometara priobalja reka i potoka, Ade Ciganlije i Ade Huje i 300 hektara zelenih površina i ničije zemlje oko stambenih zgrada, a osnovno hemijsko oružje su preparati antikoagulanti.

Beograd kuburi zbog miševa

– Izvan našeg programa ostaje jako puno objekata u gradu. To su trgovinske radnje, preduzeća, skladišta, kafane i marketi.... Oni imaju zakonsku obavezu da sprovode deratizaciju ali to ne čine, pa pacovi prelaze u okolne stambene zgrade, kaže Beba Grubačević pomoćnik gradskog sekretara za zaštitu životne sredine Beograda i dodaje da glavni grad nema dovoljno novca ni kadrova da obavi deratizaciju u svim javnim preduzećima koja su potencijalna legla zaraze. Luka Beograd, Železnička i Autobuska stanica, pijace, Zelenilo, pa i megamarketi, imaju pare i mogli bi sami, svako za sebe, da obave deratizaciju, ali to ne čine ili ne čine dovoljno.

Bez obzira na ove probleme naša sagovornica kaže da je videla pacova dok se šetala pariskim Jelisejskim poljima ali sumnja da su Beograđani mogli da ih vide na Terazijama.

– Moje je uverenje da ni neki bogatiji gradovi i zemlje ne ulažu toliko novca i ne angažuju toliko kadrova kada je reč o borbi protiv glodara kao što to činimo mi – kaže Beba Grubačević, apelujući na Beograđane da ovog proleća očiste podrume kako bi ekipe kada krenu na teren mogle da uđu u podrumske prostorije.  

Biolog dr Olivera Vukićević-Radić, načelnik odeljenja za monitoring, zaštitu od udesa i preventivnu zaštitu gradskog Sekretarijata, kaže da su u Beogradu veći problem miševi, teže ih je potrovati nego pacove, a njihovu najezdu osetili su prošle godine pored Dunava u stambenim zgradama oko „25 maja”.

Muke sa miševima najčešće su u jesen kada naši građani donose zimnicu sa sela a s njima i male glodare koji se nastane u podrumima. Kada nađete jednog miša u podrumu to je znak da se zapatilo veliko leglo, kaže dr Olivera Vukićević-Radić.

Gradski golubovi nisu u nadležnosti gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine ali nadležni u ovoj ustanovi već sada ih zovu letećim pacovima i proriču da će Beograđani u budućnosti imati sve veće probleme s njima. A pacovi? I pred njima je budućnost, kažu stručnjaci, prostora je dovoljno, a hrane sve više, što bi Darvin rekao, idealni uslovi za opstanak i produženje vrste. Posebno ako se ima u vidu da im je prilagodljivost urođena. 

----------------------------------------------

Pacov

Pacov (Rattus)spada u rod mišolikih glodara, poreklom iz Azije. Dve najpoznatije vrste su putnički, crni ili norveški pacov (Rattus norvegicus) i mrkiili sivi pacov (Rattus rattus). Crni pacovi su vodeni, a sivi žive u urbanim sredinama.

(/slika2)Sivi pacov spada u krupnije mišolike glodare, dužina glave i repa je 20 do 25 centimetara, a dužina repa 16 do 20 centimetara. Glava je ovalnog oblika i zatupaste njuške. Rep je slabo obrastao dlakom, snažno je razvijen, naročito u korenu, i ovalno se završava. Boja krzna na leđnoj i bočnim stranama tela je smeđa, a na trbušnoj strani pepeljasta do prljavobela. Teški su oko 300 grama (od 160 do 750 grama). Pare se tokom cele godine, godišnje se koti tri do četiri puta i na svet donosi 7 do 10 mladunaca. Period graviditeta traje 21 do 23 dana, a laktacija oko mesec dana.

U slučaju da majka donese na svet mlade u kavezu, najčešće ih ubija, da bi ih „zaštitila”. Mužjaci imaju malo udela u odgajanju potomaka, a postoji opasnost da napadnu mlade i ubiju ih. Pacovi kratko žive, svega godinu dana, a u laboratorijskim uslovima tri do četiri godine. Odlikuje ih brza reprodukcija, posle 75. dana dostižu polnu zrelost, okote od sedam do deset mladih, a kote se tri do četiri puta godišnje.

----------------------------------------------

Prenosioci bolesti

Ove životinje su lako prilagodljive na urbane uslove života. Prenosioci su raznih bolesti, leptospiroze, trihineloze, tularemije, bruceloze, tuberkoloze, kuge i mnogih drugih. Osim čoveka mogu zaraziti i domaće životinje i plemenitu divljač. Jedna od najopasnijih i najčešćih je leptospiroza. To je bakterijsko oboljenje koje se manifestuje visokom temperaturom, a ako se ne leči na vreme, mogu stradati bubrezi. Na čoveka se prenosi preko izlučevina, najčešće mokraće, s kojom se dolazi u kontakt preko zagađene vode. Leptospiroza je, po rečima lekara, aktuelna upravo leti.

Lekari savetuju da je u „kontaminiranom” području hranu važno čuvati u posudama koje onemogućavaju pristup ovim glodarima, zagađene površine ne treba čistiti metlom da se ne bi dizala prašina, već vlažnim krpama, natopljenim sredstvima za dezinfekciju, recimo rastvorom varikine.

----------------------------------------------

Neki ih i vole

Na Internetu postoje forumi ljubitelja pacovi koji razmenjuju svoja iskustva, a zajedničko im je da pacove smatraju dragim bićima. Tako čitamo da je „moj drug imao pacova koji mu je ceo dan sedeo na ramenu, nije bio prljav, nije grizao kablove, i jako je voleo da se češka. Nije mi jasno zašto je jedan pacov gori od ostalih glodara koji se drže kao kućni ljubimci. To da prenose bolesti je tačno, ali samo ako žive napolju i riju po smeću. Laboratorijski pacovi su potpuno zdravi i vrlo inteligentni i privrženi”.  

Vlasnici tih „odomaćenih pacova” tvrde da njihovi glodari ljubimci mogu da budu naučeni da se odazivaju na poziv, da stoje na zadnjim nogama i slično. Obično su ljubimci poljski pacovi, poreklom iz istočne Azije, kojih ima u raznim bojama, mada se na potpuno isti način ponašaju i pripitomljeni domaći pacovi.
„I samo da vas podsetim da možete da budete zahvalni tim ’groznim’ bićima na kozmetici, lekovima (proizvedeni su posle testiranja na pacovima) da i ne govorimo koliko smo ih izrabljivali u psihologiji, biologiji, veterini..” – piše na forumu neki „pacoljub”.

Antrfile

Zaustavili i avione

Smatra se da su pacovi krivi za istrebljenje polovine različitih divljih životinja i biljaka od 1600. godine naovamo širom sveta i da predstavljaju stalnu nevolju kada se negde nastane jer su veoma dobri plivači, jedu sve i izvrsni su u preživljavanju.

Od početka devedesetih biolozi širom sveta vode programe za ugrožene divlje vrste ali i programe za delovanje protiv pacova kako bi se sprečilo njihovo širenje. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije su izračunali da mišoliki glodari i insekti unište 20 odsto hrane namenjene ishrani ljudi i domaćih životinja. U Vojvodini su 1974. godine prepolovili prinos kukuruza, a pogubna aktivnost sivog pacova zabeležena je osamdesetih godina kada su izgrizli kablove na londonskom aerodromu pa je obustavljeno poletanje aviona zbog prekida struje.

Dragoljub Stevanović