Grci pomažu Grčkoj

Od našeg dopisnika

Atina, 22. aprila – Grci baš umeju da iznenade! Iako je to samo kap u moru dugova, ali, braća Hadžijoanu, manastir Nea, bar Hanja, grupe građana, trgovački lanci i pojedinci – samo su deo spiska onih koji su uplatili tri i po miliona evra kao pomoć svojoj državi koja grca u dugovima i problemima.

One dobronamerne, takva vest je dirnula do srca ali je bilo i onih koji su u takvom gestu videli mogućnost za smanjenje poreza, pranje novca... Bilo kako bilo, ali „poklonu se zubi ne gledaju”! U isto vreme, dok u glavnom gradu Grčke delegacija EU i MMF sa članovima vlade i ekspertima utvrđuje sve detalje neophodne za eventualno pokretanje mehanizma evropskih kredita, hiljade radnika je na ulicama Atine. U protestima usmerenim protiv vladinog programa restriktivnih mera, došlo je i do ozbiljnih sukoba sa policijom. Pirejska luka je već drugi dan blokirana i iz nje nije isplovio nijedan brod. Protestuju članovi sindikata civilnih radnika, učitelji, lekari, glumci, advokati, službenici suda, poreski službenici, carinici... Protesti će biti nastavljeni i danas, a već naredne nedelje slične manifestacije najavljuju i poštanski službenici. Verovatno će se na štrajk ponovo odlučiti i pripadnici sindikata državnih službenika koji smatraju da su restriktivnim merama najviše oštećeni.

Prema objavljenim informacijama, Grci znaju i koliko je koji od evropske braće spreman da uloži u kredite o kojima se u Atini upravo razgovara: Nemačka 8,37 milijardi, Francuska 6,30 i Italija 5,52 milijardi evra. Španija koja je i sama u dugovima nudi 3,66 milijardi, Holandija 1,77 i konačno, Belgija jednu milijardu evra... Ostali su ponudili pomoć u milionima: Austrija 870, Portugalija 780, Finska 540, Irska 480, Slovačka 300, Slovenija 150 i Luksemburg 90 miliona evra.

„Ako je to u interesu Grčke da aktivira mehanizam kreditne podrške, uradićemo to bez imalo kolebanja, o čemu ćemo odmah otvoreno obavestiti naciju”, poručio je premijer Jorgos Papandreu. Istovremeno, on je stavio do znanja da vlada još uvek pokušava da samostalno nađe izlazak iz krize, bez pomoći sa strane. Jasno je da je to malo verovatno rešenje grčkih problema ali premijer je podvukao da veliku pomoć može da odigra turistička sfera koja je, ujedno, i jedna od glavnih privrednih grana. Uz radikalne izmene, korekciju cena i sistema reklamiranja, turizam bi u narednoj godini mogao da bude veliki podstrek grčkoj privredi. To, po rečima premijera, podrazumeva i analizu poslovanja turističkih agencija, aviokompanija i reviziju nekih do sada nerazumnih nameta, među kojima je svakako i aerodromska taksa u Atini koja je jedna od najskupljih i koja, praktično, anulira sve napore lou-kost agencija da se do Grčke putuje po – nižim tarifama.

J. Pavlović-Stamenić