Грци помажу Грчкој

Од нашег дописника

Атина, 22. априла – Грци баш умеју да изненаде! Иако је то само кап у мору дугова, али, браћа Хаџијоану, манастир Неа, бар Хања, групе грађана, трговачки ланци и појединци – само су део списка оних који су уплатили три и по милиона евра као помоћ својој држави која грца у дуговима и проблемима.

Оне добронамерне, таква вест је дирнула до срца али је било и оних који су у таквом гесту видели могућност за смањење пореза, прање новца... Било како било, али „поклону се зуби не гледају”! У исто време, док у главном граду Грчке делегација ЕУ и ММФ са члановима владе и експертима утврђује све детаље неопходне за евентуално покретање механизма европских кредита, хиљаде радника је на улицама Атине. У протестима усмереним против владиног програма рестриктивних мера, дошло је и до озбиљних сукоба са полицијом. Пирејска лука је већ други дан блокирана и из ње није испловио ниједан брод. Протестују чланови синдиката цивилних радника, учитељи, лекари, глумци, адвокати, службеници суда, порески службеници, цариници... Протести ће бити настављени и данас, а већ наредне недеље сличне манифестације најављују и поштански службеници. Вероватно ће се на штрајк поново одлучити и припадници синдиката државних службеника који сматрају да су рестриктивним мерама највише оштећени.

Према објављеним информацијама, Грци знају и колико је који од европске браће спреман да уложи у кредите о којима се у Атини управо разговара: Немачка 8,37 милијарди, Француска 6,30 и Италија 5,52 милијарди евра. Шпанија која је и сама у дуговима нуди 3,66 милијарди, Холандија 1,77 и коначно, Белгија једну милијарду евра... Остали су понудили помоћ у милионима: Аустрија 870, Португалија 780, Финска 540, Ирска 480, Словачка 300, Словенија 150 и Луксембург 90 милиона евра.

„Ако је то у интересу Грчке да активира механизам кредитне подршке, урадићемо то без имало колебања, о чему ћемо одмах отворено обавестити нацију”, поручио је премијер Јоргос Папандреу. Истовремено, он је ставио до знања да влада још увек покушава да самостално нађе излазак из кризе, без помоћи са стране. Јасно је да је то мало вероватно решење грчких проблема али премијер је подвукао да велику помоћ може да одигра туристичка сфера која је, уједно, и једна од главних привредних грана. Уз радикалне измене, корекцију цена и система рекламирања, туризам би у наредној години могао да буде велики подстрек грчкој привреди. То, по речима премијера, подразумева и анализу пословања туристичких агенција, авиокомпанија и ревизију неких до сада неразумних намета, међу којима је свакако и аеродромска такса у Атини која је једна од најскупљих и која, практично, анулира све напоре лоу-кост агенција да се до Грчке путује по – нижим тарифама.

Ј. Павловић-Стаменић