Belgija na prekretnici

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 23. aprila – Da li ima smisla dalje postojanje ove zemlje, današnji je naslov na prvoj strani „Soara”, vodećeg belgijskog dnevnika na francuskom jeziku. Dan posle povlačenja stranke flamanskih liberala iz petočlane vladajuće koalicije i dan nakon što je premijer Iv Leterm ponudio ostavku kralju Albertu Drugom, Belgija je ušla u još jednu političku krizu kojoj se još ne nazire kraj. Kralj nije prihvatio Letermovu ostavku i na sve načine pokušava da spase vladu vodeći neprestane razgovore sa partijskim liderima. Istovremeno, poslanici separatističke partije „Flamanski interes” okačili su u belgijskom parlamentu transparent sa natpisom „Vreme je za nezavisnost”, što je naišlo na oštru osudu frankofonskih partija.

Flamanski liberali napustili su Letermovu vladu kada je istekao rok za postizanje dogovora o podeli izbornih jedinica u regionu Brisel – Hale Vilvord (BHV). Frankofonski Brisel okružen je flamanskim predgrađima, a sadašnji izborni sistem omogućava da frankofonske partije učestvuju u vlasti u flamanskim opštinama, zbog čega su liberali tražili podelu izbornih jedinica. Napuštajući koaliciju lider liberala Aleksander de Kro pozvao se na neispunjeno obećanje Letermove vlade da će do Uskrsa (rok je zatim produžen do 22. aprila) biti postignut dogovor o podeli izbornih jedinica.

Dogovora nije bilo, ali je De Kro danas nagovestio mogućnost za dogovor i insistirao na striktnom postavljanju novog vremenskog roka, što su valonske partije odlučno odbile ne pristajući na uslovljavanja. „Ne možemo da se dogovorimo, jer se zaista ne slažemo”, kazao je jedan Flamanac u novinskoj anketi, opisujući tako suštinu nesporazuma između dve jezički podeljene zajednice. Predlog o podeli izbornog regiona BHV nikada se nije našao u belgijskom parlamentu, gde bi flamanske partije odnele većinu, jer bi frankofonske partije u tom slučaju napustile vladajuću koaliciju.

Novi izbori takođe ne mogu doneti rešenje. Problem bi ostao isti, iako bi došlo do određenih promena u strukturi vlasti, jer flamanske i frankofonske partije jedne bez drugih ne mogu da formiraju vladu. Tanka većina koju vlada ima i posle odlaska liberala (76 od 150 poslaničkih mesta) slamka je spasa koja bi mogla da izvuče Belgiju iz trenutne političke krize, ali ne na duži rok.

Jezički problem i netrpeljivost dve zajednice nije od juče, već tinja decenijama, ali je nekako kompenzovan zahvaljujući visokom životnom standardu građana i činjenici da je Brisel sedište Evropske unije i NATO-a, što je dodatno učvrstilo suživot u Belgiji. Izborna jedinica BHV, kao treći region, ustanovljena je 1960. godine upravo sa idejom da spreči cepanje Belgije, odnosno podelu Flandrije i Valonije. Ova taktika pokazala se uspešnom, iako problem suštinski nije rešen. Ako bi došlo do podele BHV to bi pojednostavilo stvari, jer bi Flamanci praktično ostali „svoji na svome” i veza između regija bi se istanjila do pucanja.

Akutni problem predstavlja činjenica da Belgija 1. jula treba da preuzme šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU, a sa vladom u ostavci ili bez nje teško može da sprovede ambiciozni program rekonstrukcije evropske ekonomije i usaglašavanje budžeta EU za period posle 2013. godine. „Poslednje što nam treba jeste još jedno predsedništvo sputano domaćom političkom krizom. Postoje ozbiljna institucionalna, ekonomska i diplomatska pitanja koja treba da rešavamo i ne možemo dozvoliti još jedan vakuum u vođstvu EU”, kazao je visoki evropski diplomata koji nije želeo da bude imenovan.

Prethodni vakuum u vođstvu EU dogodio se proleća prošle godine kada je pala češka vlada koja je preuzela predsedavanje 1. januara. Zbog pada vlade u Pragu aktivnosti EU bile su znatno smanjene, a mnoga pitanja od velikog značaja ostavljena za kasnije. U sećanju je ostalo da su mnoge uloge koje je trebalo da odigra Češka preuzeli lideri drugih država – pre svega Francuske i Nemačke, pa je taj višemesečni period konfuzije ipak prebrođen. Posledice češke krize vlade najviše su osetile istočnoevropske članice koje su imale velika očekivanja od predsedavanja Praga.

Međutim, iako je EU pokazala da je sposobna da kompenzuje nedostatak liderstva, postavlja se pitanje kolika bi bila stvarna šteta za evropsku politiku i ekonomiju ukoliko 1. jula Belgija ne bude imala vladu. Herman van Rompaj, bivši premijer Belgije, a sada stalni predsedavajući Saveta EU, kazao je da je još rano donositi zaključke. On još nije učvrstio svoju poziciju na koju je imenovan po stupanju na snagu Lisabonskog ugovora, a idealna prilika za to je predsedavanje njegove zemlje, za koju se očekuje da će mu pružiti podršku u obavljanju nove dužnosti.

Vladimir Jokanović