VRANA VRANI OČI NE VADI

Dok­tor pri­ča li pri­ča, ali nje­go­ve oči is­pi­tu­ju, is­pi­tu­ju mo­ju ša­ku pi­ta­ju­ći se da li ću mu da­ti sve­žu pla­vu nov­ča­ni­cu.

An­ton Če­hov, „Vi­šnjik“ 1904.

Vi­še od 50 ve­li­kih me­đu­na­rod­nih kom­pa­ni­ja pot­pi­sa­lo je spo­ra­zum da u Ru­si­ji vi­še ne is­pla­ću­ju mi­to. Na pr­vu po­mi­sao da bi ovaj ple­me­ni­ti ko­rak pro­či­šća­va­nja bi­zni­sa mo­gao da ubla­ži en­dem­sku ko­rup­ci­ju, či­ji se obrt u Ru­si­ji ce­ni na 300 mi­li­jar­di do­la­ra go­di­šnje, po­za­vi­deo sam Ru­si­ma. I na­ma bi tre­ba­lo ne­što slič­no.

Da li je usme­ra­va­nje Ru­si­je ka tr­ži­šnoj eko­no­mi­ji po­če­lo da raz­bi­ja kul­tu­ru ko­rup­ci­je ko­ja je ka­rak­te­ri­sa­la ze­mlju u vre­me Če­ho­va i to­kom so­vjet­ske ere? Da li isto pi­ta­nje mo­že da se po­sta­vi i za Sr­bi­ju?

Ga­lu­po­va is­tra­ži­va­nja tvr­de da tro­je od če­tvo­ro Ru­sa od­go­va­ra da ni­je, i da je da­nas, po­sle pe­ri­o­da be­za­ko­nja i di­vljeg ka­pi­ta­li­zma to­kom ko­ga je sti­ca­no bo­gat­stvo ve­ći­ne ru­skih oli­gar­ha, ko­rup­ci­je vi­še ne­go pre ras­pa­da SSSR-a 1991.

Zvu­či po­zna­to? U Sr­bi­ji, tvr­di isti Ga­lup na osno­vu pro­šlo­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja, tek šest pro­ce­na­ta ve­ru­je da se vla­da efi­ka­sno su­prot­sta­vlja ko­rup­ci­ji.

U Mo­skvi 21 od­sto pri­zna­je da je da­va­lo mi­to da bi za­vr­ši­li ne­ki po­sao. U Sr­bi­ji go­to­vo sva­ki pe­ti pri­zna­je da je 2009. na ne­ki na­čin ne­ko­ga pod­mi­tio, što je ube­dlji­vo naj­vi­še u re­gi­o­nu. Sa to­li­ko lju­di sa lič­nim is­ku­stvom ko­rup­ci­je is­kri­vlju­je se sli­ka o mo­ra­lu jed­nog dru­štva.

Ov­de, kao i kod ba­ću­ški ta­mo, vlast ne uspe­va da se iz­bo­ri sa ko­rup­ci­jom. Ru­si pri tom ima­ju Pu­ti­na, iako ni­sam en­tu­zi­ja­sta nje­go­vog auto­ri­tar­nog sti­la. Mi ima­mo sa­mo ne­ko­li­ko ne­u­spe­šnih kan­di­da­ta za Pu­ti­na. Na­ma ni­ko ni da po­mog­ne, ni da pri­pre­ti. Sve je i da­lje pre­pu­šte­no do­broj vo­lji onih ko­ji se zo­vu po­li­tič­ka eli­ta.

Ima­mo, isti­na, dve dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je. Pr­va, Sa­vet, agil­no je po­ku­ša­va­la da ne­što uči­ni, ali ni­ko ih ni­je slu­šao. Što su vi­še ra­di­li, vi­še su ih gu­ra­li u stra­nu. Dru­ga, Agen­ci­ja, for­mi­ra­na je iz me­ni ne­zna­nih raz­lo­ga, ali uti­sak je da su obe sve­de­ne na ike­ba­nu de­mo­kra­ti­je.

Tran­spa­ren­si in­ter­ne­še­nel, na li­sti ko­ja ob­u­hva­ta 180 ze­ma­lja sve­ta, Sr­bi­ju pro­šle go­di­ne sta­vlja na 85. me­sto. Ne­gde bli­zu sre­di­ne. Iz­me­đu pr­vih Dan­ske, Šved­ske i No­vog Ze­lan­da, i po­sled­njih Ira­ka, Mjan­ma­ra i So­ma­li­je. Na istom me­stu smo bi­li i pre dve go­di­ne.

Ne­ko će re­ći do­bro je, ne na­za­du­je­mo. Ni u to ni­sam si­gu­ran: 2007. smo na is­toj li­sti dr­ža­li 79. po­zi­ci­ju. Te­ško da mo­gu na na­đem oprav­da­nja što ne­ma na­pre­do­va­nja. A ne­ma. Go­vo­re či­nje­ni­ce.

Da ne oko­li­šim. Bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je ov­de je če­šće fik­tiv­na ne­go re­al­na. Ne­ma pro­gre­sa. Sa­mo po­je­di­nač­ni slu­ča­je­vi pred su­do­vi­ma, bez pre­su­da. Sve pro­pra­će­no bes­kraj­nom an­ti­ko­rup­ci­o­na­škom re­to­ri­kom, ne­is­pu­nje­nim obe­ća­nji­ma i upo­zo­re­nji­ma or­ga­ni­za­ci­ja za ljud­ska pra­va.

U me­đu­vre­me­nu, si­tu­a­ci­ja se po­gor­ša­va. Vo­leo bih da znam ko­li­ko se uve­ća­la pro­seč­na ko­li­či­na mi­ta. Sle­di ma­li pot­pu­rina­su­mič­no oda­bra­nih sko­ri­jih ov­da­šnjih pri­ča ko­je sa­dr­že reč ko­rup­ci­ja. Re­ci­mo slu­čaj Vla­di­mi­ra Cvi­ja­na ko­ji tvr­di da Bo­ris Ta­dić ni­je re­a­go­vao na nje­go­ve do­ka­ze o ko­rup­ci­ji to­kom po­stup­ka re­i­zbo­ra su­di­ja i tu­ži­la­ca, što pred­sed­ni­kov ka­bi­net de­man­tu­je.

Ni­ka­da ne­ke ozbilj­ne is­tra­ge, ne čak ni ka­da se vla­de me­nja­ju – što sa­mo do­pri­no­si uvre­že­nom ose­ća­ju da vra­na vra­ni oči ne va­di. Šta bi sa iz­ja­va­ma Ca­ne­ta Su­bo­ti­ća i ko­rup­ci­o­na­škom pri­čom ko­ja se ogra­ni­či­la na „Ve­čer­nje no­vo­sti“ i Lu­ku Be­o­grad, je­dan od naj­ve­ćih in­ve­sti­ci­o­nih pro­je­ka­ta ove ze­mlje?

Ogu­gla­li smo na ko­rup­ci­o­na­ške afe­re. Gu­bi­mo sva­ku na­du da će nji­ho­vi ak­te­ri, po­seb­no oni iz apa­ra­ta dr­ža­ve ili ve­li­kog bi­zni­sa, bi­ti ka­žnje­ni.

Šta bi sa Ko­mi­si­jom za za­šti­tu pra­va u po­stup­ci­ma jav­nih na­bav­ki, po­slom ko­ji u ovoj si­ro­ma­šnoj ze­mlji go­di­šnje obr­će če­ti­ri mi­li­jar­de evra? Da li će­mo, za raz­li­ku od ma­ne­ken­ke Re­bra­če, ikad sa­zna­ti pra­vu ulo­gu ne­po­slu­šnog vla­di­ke Ar­te­mi­ja ko­ga je Si­nod sa­mo uko­rio što ni­je do­bro nad­zi­rao no­vac – uklju­ču­ju­ći i no­vac do­bro­tvo­ra – ko­ji je nje­gov se­kre­tar od­neo za Grč­ku?

Da li će vlast – se­be ra­di – smo­ći sna­ge da nam sa­op­šti pu­nu isti­nu o biv­šem gra­do­na­čel­ni­ku Zre­nja­ni­na Go­ra­nu Kne­že­vi­ću op­tu­že­nom za na­me­šta­nje ten­de­ra i mal­ver­za­ci­je oko ze­mlji­šta. Na­me­šta­nje ten­de­ra? Pa ov­de je i osnov­ci­ma ja­sno da je to ve­o­ma po­pu­lar­na po­li­tič­ka (pod)di­sci­pli­na, po­ji­lo stra­nač­kog fi­nan­si­ra­nja i na­čin za­hva­lji­va­nja po­slu­šnim he­ro­ji­ma par­tij­skog ra­da.

Ko­li­ko je onih ko­ji se s pra­vom spr­da­ju na ra­čun dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je u ze­mlji ko­ja je do pre tri go­di­ne uz Va­ti­kan bi­la je­di­na bez vr­hov­nog kon­tro­lo­ra jav­nih fi­nan­si­ja. Ka­da smo ko­nač­no, pod pri­ti­skom me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja, do­bi­li te­lo ko­je bi tre­ba­lo da bu­de naj­ve­ća za­pre­ka ko­rup­ci­ji, is­pa­lo je da je ka­pi­tal­ni uspeh pro­če­šlja­va­nja mi­ni­star­sta­va ot­kri­će po­ne­kog pre­ve­li­kog ce­ha na re­pre­zen­ta­ci­ju.

Ko bi se bo­ljem na­dao? Čla­no­ve re­vi­zor­skog Sa­ve­ta – te­o­ret­ski po­sma­tra­no „ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je“ – pred­la­ga­le su po­li­tič­ke par­ti­je. Tu ne­za­vi­sno­sti vi­še ne­ma. Kao ni ozbilj­nih is­tra­ga. Šta smo ono ma­lo­čas re­kli za vra­ne?

„Imam do­volj­no sa­zna­nja da po­tvr­dim da je... ko­rup­ci­ja pri­sut­na u svim stran­ka­ma, uklju­ču­ju­ći i DS. Svi oni ko­ji na bi­lo ko­ji na­čin bu­du op­tu­že­ni za ko­rup­ci­ju, tač­ni­je uko­li­ko bu­de do­ka­za­no da su u nju ume­ša­ni, ne­će mo­ći da bu­du u or­ga­ni­ma DS-a i dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma“, re­kao je Bo­ris Ta­dić, šef stran­ke i dr­ža­ve, sep­tem­bra 2008.

Ru­ski pred­sed­nik Dmi­trij Me­dve­dev je bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je pro­gla­sio za je­dan od svo­jih pri­o­ri­te­ta. U po­sled­nje vre­me po­o­štrio je za­kon­ske pro­pi­se i raz­ot­krio hi­lja­de afe­ra, ma­hom na ni­žem ni­vou.

Re­zul­ta­ta ne­ma pa se an­ga­žu­je „spolj­ni fak­tor“. Fan­fa­ra­ma pro­pra­ćen spo­ra­zum 52 za­pad­ne kom­pa­ni­je usle­dio je po­sle ne­dav­nih op­tu­žbi da su ne­mač­ki me­na­dže­ri naj­ve­ćeg svet­skog pro­iz­vo­đa­ča kom­pju­te­ra, „Hju­lit Pa­kar­da”, ru­skim zva­nič­ni­ci­ma is­pla­ti­li 11 mi­li­o­na do­la­ra da bi do­bi­li po­sao od 47 mi­li­o­na. U me­đu­vre­me­nu je auto-gi­gant „Dajm­ler-Benc” pri­hva­tio da pla­ti 185 mi­li­o­na do­la­ra ka­ko bi iza­šao iz spo­ra sa Ame­ri­kan­ci­ma zbog pod­mi­ći­va­nja po Ru­si­ji.

Ame­ri­kan­ci po­ma­žu Al­ba­ni­ji da se iz­bo­ri sa ko­rup­ci­jom. Evrop­ska uni­ja je Bu­gar­skoj, svo­joj pre­ko­red­no br­zo pri­mlje­noj čla­ni­ci, us­kra­ti­la pri­stup fon­do­vi­ma u vred­no­sti od 220 mi­li­o­na evra. Pro­šle go­di­ne od­mah su usle­di­li re­zul­ta­ti na sma­nje­nju ko­rup­ci­je.

Pi­ta­nje je, me­đu­tim, šta mo­gu stran­ci da uči­ne bez zdu­šne po­dr­ške iz­nu­tra. Na­me­re su, mo­gu­će je, sa­svim či­ste, ali moj op­ti­mi­zam s po­čet­ka tek­sta po­pu­šta. Bio bih pri­jat­no iz­ne­na­đen uko­li­ko re­zul­tat me­đu­na­rod­nog spo­ra­zu­ma bu­de od­go­va­rao pro­kla­mo­va­nom ci­lju.

Pla­šim se da će se za­vr­ši­ti na to­me da će kom­pa­ni­je ko­je od­bi­ja­ju da is­pla­te mi­to jed­no­stav­no gu­bi­ti tr­ži­šte. Za­me­ni­će ih one ko­je su na to sprem­ne. One ko­je su za­nat ko­rup­ci­je uči­le od svet­skih eko­nom­skih moć­ni­ka. Ni­je ču­do što Ki­ne­zi, In­du­si, Bra­zil­ci i Ru­si sa­da ru­tin­ski ko­rum­pi­ra­ju da bi do­bi­li po­slo­ve.

Ko­rup­ci­ja se uve­li­ko in­te­gri­sa­la u sva­ko­dnev­ni ži­vot i bi­znis. Po­što se ne ka­žnja­va, po­sta­je mo­del za ugled br­zog bo­ga­će­nja. Funk­ci­o­na­lan i efi­ka­san si­stem tre­ba gra­di­ti ta­ko što će se stro­go ka­žnja­va­ti oni uhva­će­ni sa ru­ka­ma u te­gli pek­me­za. A to pod­ra­zu­me­va ne­za­vi­sno sud­stvo.

Hmmm. Ka­da Sr­bi ka­žu da naj­vi­še ko­rup­ci­je ima u zdrav­stvu, po­li­ci­ji i – sud­stvu, on­da je mno­go to­ga re­če­no. Če­kam da vi­dim ko­li­ko će bi­ti tran­spa­rent­na pro­da­ja „Te­le­ko­ma”.