Blago na njivama

Seljaci iz okoline Požarevca i istočne Srbije krenuli su u novi biznis – izdavanje njiva. Iako je moglo da se očekuje da će na njima biti obavljani poljoprivredni radovi, razlozi su sasvim drugačiji. Plodne površine se iznajmljuju "divljim" arheolozima koji na njima tragaju za obećanim istorijskim blagom.

– "Divlji" arheolozi najaktivniji su tokom proleća i jeseni, kada su njive pod usevima. Površine iskopane zemlje u tom periodu gotovo da su neprimetne što pljačkašima kulturnog blaga umnogome olakšava završetak "poslova". S obzirom na to da su na prostoru naše zemlje trag ostavila mnoga carstva i razni osvajači, registrovana i neregistrovana nalazišta nalaze se gotovo na svakom koraku – objašnjava "Politikin" sagovornik iz MUP-a Srbije.

Specijalizacija rada "divljih" arheologa, prema rečima našeg sagovornika, išla je toliko daleko da su u potrazi za blagom, pojedinci dorađivali postojeće modele traktora. Tako je u blizini Viminacijuma počela upotreba specijalnog traktora koji je interno, među lažnim arheolozima, bio poznat i kao "arheološki plug s prevrtaljkom". Pokušavajući da povećaju uobičajenu dubinu oranja traktora od 40 centimetara, seljaci su se domogli moćnog "ursusa" koji je opremljen specijalnim ralom za oranje do dubine od čak 80 centimetara.

– Na osnovu otkrivenih slučajeva, može se zaključiti da su kopači samo prva karika u dobro organizovanom lancu. Narednu kariku predstavljaju dileri na terenu, koji su u svakodnevnom direktnom kontaktu s njima. Oni kopače često snabdevaju neophodnom opremom i literaturom. Poznato je da u potrazi za blagom, "divlji" arheolozi često koriste detektore za metal čija upotreba, inače, nije zabranjena – objašnjava naš sagovornik.

Zbog nestručnosti i neinformisanosti osoba koje se bave ilegalnim iskopavanjima često dolazi do oštećenja, pa čak i uništenja predmeta. Iz dubine zemlje najčešće se vade antički novac i nakit.

Kopači često "posećuju" i zvanična nalazišta. Naruku im ide činjenica da ona, u većini slučajeva, nisu adekvatno obezbeđena. Najdrastičniji primer zabeležen je 1997, kada je na lokalitetu Šarkamen pronađeno skrovište mauzoleja u kome je zatečeno 38 komada zlatnog nakita. Tek što su arheolozi napustili nalazište, tragači za blagom su polupali ogromne kamene ploče mauzoleja teške po pola tone. Krivci nikada nisu otkriveni.

– Kada je o svemu ovome reč policija, praktično, u ovom trenutku nije "pokrivena" zakonom. Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine nije baš najsrećnije rešeno pitanje divljeg iskopavanja predmeta od vrednosti. U pomenutom zakonu se navodi da kažnjeni mogu da budu ustanova, preduzeće, druga organizacija i pravno lice. Nigde se ne pominju fizička lica. Trenutno je u pripremi izrada novog zakona kojim će biti adekvatnije rešeno pitanje ovog vida kriminala. Inače, u otkrivanju osoba koje se bave "arheološkim kriminalom", najčešće sarađujemo sa Carinom, Narodnim muzejom, Ministarstvom kulture i muzejima širom Srbije. Preko Interpola smo u kontaktu i sa kolegama iz drugih zemalja – navodi naš sagovornik.

--------------------------------------------------------------------------

Kopije u muzeju

Dragan Jacanović (48), direktor Narodnog muzeja u Požarevcu, nedavno je boravio u pritvoru zbog sumnje da je utajio kulturno blago od neprocenjive vrednosti. Jacanović se povezuje s nestankom nekoliko muzejskih arheoloških eksponata od izuzetne vrednosti i s podmetanjem kopija više predmeta iz nekoliko muzejskih zbirki. Zaposleni u Narodnom muzeju od njega su javno tražili da vrati zlatnik s likom Aleksandra Makedonskog, koji je na revers uzeo pre nekoliko godina. Posle toga, zlatnik je vraćen, ali u muzeju smatraju da je reč o kopiji, a ne originalu. Zasad je nepoznato da li je on umešan i u raniju pljačku muzeja, posle koje su ukradeni eksponati završili u rukama stranih kolekcionara. Prema nezvaničnim saznanjima, protiv Jacanovića se ovih dana priprema proširenje policijske istrage.