Благо на њивама

Сељаци из околине Пожаревца и источне Србије кренули су у нови бизнис – издавање њива. Иако је могло да се очекује да ће на њима бити обављaни пољопривредни радови, разлози су сасвим другачији. Плодне површине се изнајмљују "дивљим" археолозима који на њима трагају за обећаним историјским благом.

– "Дивљи" археолози најактивнији су током пролећа и јесени, када су њиве под усевима. Површине ископане земље у том периоду готово да су неприметне што пљачкашима културног блага умногоме олакшава завршетак "послова". С обзиром на то да су на простору наше земље траг оставила многа царства и разни освајачи, регистрована и нерегистрована налазишта налазе се готово на сваком кораку – објашњава "Политикин" саговорник из МУП-а Србије.

Специјализација рада "дивљих" археолога, према речима нашег саговорника, ишла је толико далеко да су у потрази за благом, појединци дорађивали постојеће моделе трактора. Тако је у близини Виминацијума почела употреба специјалног трактора који је интерно, међу лажним археолозима, био познат и као "археолошки плуг с превртаљком". Покушавајући да повећају уобичајену дубину орања трактора од 40 центиметара, сељаци су се домогли моћног "урсуса" који је опремљен специјалним ралом за орање до дубине од чак 80 центиметара.

– На основу откривених случајева, може се закључити да су копачи само прва карика у добро организованом ланцу. Наредну карику представљају дилери на терену, који су у свакодневном директном контакту с њима. Они копаче често снабдевају неопходном опремом и литературом. Познато је да у потрази за благом, "дивљи" археолози често користе детекторе за метал чија употреба, иначе, није забрањена – објашњава наш саговорник.

Због нестручности и неинформисаности особа које се баве илегалним ископавањима често долази до оштећења, па чак и уништења предмета. Из дубине земље најчешће се ваде антички новац и накит.

Копачи често "посећују" и званична налазишта. Наруку им иде чињеница да она, у већини случајева, нису адекватно обезбеђена. Најдрастичнији пример забележен је 1997, када је на локалитету Шаркамен пронађено скровиште маузолеја у коме је затечено 38 комада златног накита. Тек што су археолози напустили налазиште, трагачи за благом су полупали огромне камене плоче маузолеја тешке по пола тоне. Кривци никада нису откривени.

– Када је о свему овоме реч полиција, практично, у овом тренутку није "покривена" законом. Законом о културним добрима из 1994. године није баш најсрећније решено питање дивљег ископавања предмета од вредности. У поменутом закону се наводи да кажњени могу да буду установа, предузеће, друга организација и правно лице. Нигде се не помињу физичка лица. Тренутно је у припреми израда новог закона којим ће бити адекватније решено питање овог вида криминала. Иначе, у откривању особа које се баве "археолошким криминалом", најчешће сарађујемо са Царином, Народним музејом, Министарством културе и музејима широм Србије. Преко Интерпола смо у контакту и са колегама из других земаља – наводи наш саговорник.

--------------------------------------------------------------------------

Копије у музеју

Драган Јацановић (48), директор Народног музеја у Пожаревцу, недавно је боравио у притвору због сумње да је утајио културно благо од непроцењиве вредности. Јацановић се повезује с нестанком неколико музејских археолошких експоната од изузетне вредности и с подметањем копија више предмета из неколико музејских збирки. Запослени у Народном музеју од њега су јавно тражили да врати златник с ликом Александра Македонског, који је на реверс узео пре неколико година. После тога, златник је враћен, али у музеју сматрају да је реч о копији, а не оригиналу. Засад је непознато да ли је он умешан и у ранију пљачку музеја, после које су украдени експонати завршили у рукама страних колекционара. Према незваничним сазнањима, против Јацановића се ових дана припрема проширење полицијске истраге.