„Živahne” granice

TRAGOM VESTI
Dođeš star, odeš mlad – reklamiraju se rekreativni, kozmetički i centri za hirurško otklanjanje tragova dugotrajnosti. Dok im, bar neki od nas, ne verujemo, u političkim laboratorijama slede sličan kurs i izrazito „podmlađuju” svoje najvremešnije „starice” – granice.

Ušli smo u eru u kojoj će granice nestajati ili bar bitno gubiti na važnosti – govorilo se posle pada Berlinskog zida i pri dočeku novog milenijuma, da bi se danas ispostavilo da je predviđanje samo delimično ostvareno. Evropska unija ubedljivo prednjači: po šengenskoj zoni se šparta slobodno, takoreći kao po velikoj kući bez pregradnih zidova. Izvan nje, međutim, kao da su međe ponovo „u modi”.

Opstaju ili na živahnosti dobijaju – mnoga „granična pitanja”. U takvim kretanjima Srbija je jedan od „hitova”.

Međunarodno priznatu granicu joj je osporila grupa zemalja (većina u EU a manjina u UN) koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Da bi postala član EU, Srbija treba da ima, podsećaju upućeni, i jasne granice, pa se ispituju putevi da se do rešenja dođe dogovorom i kompromisom.

Američki ekspert Nikolas Gvozdev je upravo, u časopisu „Forin afers”, predložio verziju – prikazanu juče u našem listu – po kojoj je, uz ostalo, „potrebno obnoviti pregovore Beograda i Prištine i odvojiti pitanja nezavisnosti od pitanja granica”. Pa da „na stolu” treba da se nađu i „teritorijalna podešavanja”, pri čemu „područja sa srpskom većinom severno od Ibra treba da ostanu deo Srbije”…

Tako bi se, proizlazi iz citiranog eseja zastupnika realpolitike, potvrdilo da je Kosovo – i deo Srbije i zasebna država. A do sporazuma „može da se dođe”, po njemu, u „pregovorima bez preduslova” i „odvajanjem pitanja granica od teoretskog pitanja nezavisnosti”, kao što „danas izraelsko-palestinski mirovni proces ide ka rešenju po kome bi postojale dve države (i palestinska pored izraelske) iako nije postignut konačni sporazum o teritoriji”…

Nemogućnosti, u ovoj varijanti, zasad su izraženije od mogućnosti. U međuvremenu, širom sveta se granična – pa i kartografska i katastarska – pitanja vraćaju među udarne vesti. Ni Amerika nije izuzetak.

Meksička vlada upozorila je svoje građane na oprez pri putovanju u Arizonu (graničnu, južnu saveznu državu SAD) gde je ozakonjen vanredno strog postupak prema imigrantima (mahom Meksikancima), pogotovu onima koji ne poseduju boravišnu dozvolu. Ujedno je „Njujork tajms” objavio mapu ratnih dejstava u Avganistanu koja je toliko komplikovana da je malo ko razume tako da je neka vrsta neprijatelja sopstvenim sastavljačima. Pristigla je i vest AP da su dve varoši u saveznoj državi Vermont tek sada rešile teritorijalni spor nastao još 1763!

Američke granice su „dvosmerna ulica”, našao je za potrebno da ukaže kanadski „Gloub end mejl”, polemišući o zahtevu njujorškog senatora Čarlsa Šumera da SAD pojačaju antinarkotičku kontrolu granice sa severnim, kao što su već učinile s južnim susedom. Švercovanje droge iz Kanade u SAD nije ništa manje opasno od krijumčarenja oružja iz SAD u Kanadu – upozorava list i naglašava da se tim ilegalnim arsenalom mahom opskrbljuju kriminalci, poput narkodilera.

Povremeno se zbivanja prepliću. Za priznavanje nezavisnosti delova Gruzije – Južne Osetije i Abhazije – Moskva nije dobila međunarodnu podršku, ali je ovih dana pokazala zavidan stepen delotvornosti. Sa Oslom se sporazumela za rešenje četiri decenije dugog spora oko razgraničenja u Barencovom moru, a sa Kijevom dogovorila trampu jevtinijih isporuka gasa u zamenu za produženje boravka svoje flote u Crnom moru, što je aranžman koji je, doduše, izazvao burne proteste opozicije u Ukrajini.

Izazovi se nižu. Kina je rešila granično, „iz istorije nasleđeno”, pitanje s Tadžikistanom a zatvorila je granicu, pred Svetsku izložbu u Šangaju, sa tumbajućom Kirgizijom. Nuklearne sile Indija i Pakistan pokušavaju da smire kašmirsko „bure baruta”. Vlada Belgije je, pak, pala u svađi oko jezičkih razgraničenja u izbornim jedinicama briselskog regiona, što predstavlja kontinentalno iskušenje jer kroz dva meseca ta zemlja treba da preuzme predsedavanje u EU…

Znatno složeniji izgledaju izazovi koji prevazilaze klasične omeđenosti. Dokle će da se šire EU i NATO, kakav će biti ishod uspona novih (ili obnovljenih) sila i silazne putanje tradicionalnih sila – samo su neke od globalnih nedoumica. „Običan svet” se najčešće pita: gde su granice finansijskoj krizi, drastičnim socijalnim raslojavanjima, otpuštanjima, astronomskim bonusima direktora posrnulih firmi, budžetskim prezaduženostima, izdržljivosti ojađenih građana?

Odgovor izostaje. Čini se da za njegovu pripremu nisu ni projektovane – granice. Iako potreba za njima izgleda urgentnija nego za fiksiranje drugih međa.