Majstori za ulepšavanje dana

Dok hirurški precizno odmerava količinu sastojaka i sa lakoćom barata aparatima kojima je okružen, on magičnim napitkom puni šolju. Njegovo zanimanje je barista, a zadužen je za odličan ukus espresa, moke, makijata i drugih „varijacija” kafe.

Za profesiju bariste mnogi nisu ni čuli, reč je o veoma traženom zanimanju, što potvrđuje i podatak da u Srbiji postoji nekoliko škola za obuku majstora za pripremanje kafe.

– Naša škola barista postoji tri godine. Cilj obuke je da se podigne kvalitet, veština i nivo znanja kojima se baristi služe, da se utiče na obrazovanje menadžera u ugostiteljstvu i da se kroz uslugu koja se pruža u kafićima i restoranima promovišu najbolji ukus i miris u šoljici kafe ili čaja – kaže Davor Arsić, osnivač Srpske škole barista.

U organizaciji ove škole i „Don kafea” nedavno je održano i takmičenje barista. Učesnici su pokazali veštinu u pripremanju mnogih vrsta crnog napitka, ali i kreativnost, kako bi dobili „kafu sa dušom”. A pripremali su desetine vrsta ovog napitka. Sa mlekom ili bez njega, sa rumom, šlagom, čokoladom, likerima, konjakom, rakijom, kakaom... Kombinacija ima više od stotinu.

Pod budnim okom stručnog žirija, baristi su dva dana spremali specijalitete od kafe. U do kraja neizvesnom nadmetanju, pobedio je Nenad Stojanović (26), sa minimalnom prednošću u odnosu na ostalih pet finalista. Nenad je završio Elektromašinsku školu u Zemunu, a poslednje tri godine radi u kafeterijama.

– Poziv bariste mi je oduvek bio interesantan, a usavršavajući se na kursevima, shvatio sam koliko je svet kafe divan i zanimljiv. Volim da radim iza šanka, odatle mogu da odličnom šoljicom kafe nekome ulepšam dan – kaže Stojanović, koji se priprema za međunarodno takmičenje barista, čiji će domaćin biti London.

Više od 1.000 barista obučeno je i u trening centru „Don kafea”, tako da posetioci prestoničkih kafića mogu da uživaju u odlično spravljenom crnom napitku. A recept za savršen espreso sadržan je u formuli „četiri m”.

– Neophodno je imati dobru mašinu, kvalitetnu mešavinu kafe, mlin koji dobro radi, a možda je najbitnije poslednje „m”, odnosno manuel (ruka majstora). Kada se spoje znanje i tehnika, rezultat je odličan espreso – objašnjavaju u „Don kafeu”.

Dobra espreso kafa prepoznaje se po peni boje lešnika, debljine dva do četiri milimetra, koja ostaje i posle mešanja. Obavezno se služi u porcelanskim šoljama, nikako u plastici, a šoljice se ne drže na krpama, već na aparatu za pripremu espresa.

S. Despotović