Zdravica od šest i po sati

Užice – Nasmejani brkajlija u suknenom odelu, sa šajkačom na glavi i čuturom u ruci, sipao je zanimljive stihove kao iz rukava na minulom Sajmu domaće rakije u Šljivovici. Proglašen je, zasluženo, najboljim zdravičarem ove manifestacije. Za njega su nam odmah rekli da zna toliko zdravica, koje sam piše, da satima može da ih priča. Priđemo mu, pitamo da o sebi nešto kaže, a on u svom stilu počinje:

– Da vam se predstavim. Zdravica mi bajka, pesma mi je snajka, penzija mi majka. Seljački pedigre, vodim svoje brige, rođen na poselu u Milićevom Selu. Sveukupan zbir ime mi je Mladomir, uspravan ko kočić prezivam se Protić.

I onda, u prozi, nastavlja: rođen u tom selu kod Arilja pre 62 godine, gimnaziju završio i dve godine šumarskog fakulteta, a radio u SDK u Sloveniji, pa u Čačanskoj banci u Čačku, odakle je pre deceniju otišao u penziju.

– Zdravičar sam od 1995. godine. Bio u to vreme član KUD-a u Mrčajevcima. Pevao u pevačkoj grupi „Stari pomeljari“, koja je bila najbolja u tadašnjoj državi, zaradili smo pesmom binu koja se sada koristi za „Kupusijadu“. E onda došao Radojica Kuzmanović, direktor čuvenog ansambla „Kolo“, pa tražio da neko bude zdravičar. Mada to nikad nisam radio, prihvatim se. Od tada, otvorio sam zdravicama 81 manifestaciju kod nas i u inostranstvu, mnogo TV emisija je o meni napravljeno, 30 časopisa iz celog sveta, pa i „Liberti“ iz Čikaga, pisalo. Pretprošle godine u Novom Sadu proglašen sam za evropskog prvaka u zdravici – nabraja Mlađo.

Jednom je, veli, na Saboru u Guči usred trga pred posetiocima punih šest i po sati neprekidno govorio zdravice.

– Nijednu nisam ponovio, sve napamet. Pričao i povremeno tražio da pijem vode. Na kraju toliko sam se zamorio da se umalo nisam srušio – seća se naš sagovornik, pa dodaje da ima oko 90 svojih zdravica, a koristi i oko 6.500 svojih pesama. Kaže, objavio je četiri knjige poezije, odštampao ih u čak 7.000 primeraka i sve rasprodao, mahom po saborima. Pisao himne Skadarliji, OFK Beogradu, a za jubilarni 50. Dragačevski sabor spremio stihove: „Truba trubi, truba trešti, pa gde zvuke da joj smestim, sem u grudi ako stane dok mi srce ne prestane“...

O zdravicama Protić ima visoko mišljenje, smatra ih vrlo ozbiljnom stvari. „Zdravice su srpsko jevanđelje, u njima se pregršt želja krije, u njima se kriju vaskrsnuća gde Bog čini čuda nemoguća“, peva o njima, s tim što u poslednje vreme ređe nazdravlja. Sve snage i pare ulaže u izgradnju crkve u Milićevom Selu. Ipak, danas, na svoju krsnu slavu Đurđevdan, Mlađo će pred gostima u svom domu visoko podići čašu i lepim zdravicama nazdraviti.

B. Pejović