Здравица од шест и по сати

Ужице – Насмејани бркајлија у сукненом оделу, са шајкачом на глави и чутуром у руци, сипао је занимљиве стихове као из рукава на минулом Сајму домаће ракије у Шљивовици. Проглашен је, заслужено, најбољим здравичарем ове манифестације. За њега су нам одмах рекли да зна толико здравица, које сам пише, да сатима може да их прича. Приђемо му, питамо да о себи нешто каже, а он у свом стилу почиње:

– Да вам се представим. Здравица ми бајка, песма ми је снајка, пензија ми мајка. Сељачки педигре, водим своје бриге, рођен на поселу у Милићевом Селу. Свеукупан збир име ми је Младомир, усправан ко кочић презивам се Протић.

И онда, у прози, наставља: рођен у том селу код Ариља пре 62 године, гимназију завршио и две године шумарског факултета, а радио у СДК у Словенији, па у Чачанској банци у Чачку, одакле је пре деценију отишао у пензију.

– Здравичар сам од 1995. године. Био у то време члан КУД-а у Мрчајевцима. Певао у певачкој групи „Стари помељари“, која је била најбоља у тадашњој држави, зарадили смо песмом бину која се сада користи за „Купусијаду“. Е онда дошао Радојица Кузмановић, директор чувеног ансамбла „Коло“, па тражио да неко буде здравичар. Мада то никад нисам радио, прихватим се. Од тада, отворио сам здравицама 81 манифестацију код нас и у иностранству, много ТВ емисија је о мени направљено, 30 часописа из целог света, па и „Либерти“ из Чикага, писало. Претпрошле године у Новом Саду проглашен сам за европског првака у здравици – набраја Млађо.

Једном је, вели, на Сабору у Гучи усред трга пред посетиоцима пуних шест и по сати непрекидно говорио здравице.

– Ниједну нисам поновио, све напамет. Причао и повремено тражио да пијем воде. На крају толико сам се заморио да се умало нисам срушио – сећа се наш саговорник, па додаје да има око 90 својих здравица, а користи и око 6.500 својих песама. Каже, објавио је четири књиге поезије, одштампао их у чак 7.000 примерака и све распродао, махом по саборима. Писао химне Скадарлији, ОФК Београду, а за јубиларни 50. Драгачевски сабор спремио стихове: „Труба труби, труба трешти, па где звуке да јој сместим, сем у груди ако стане док ми срце не престане“...

О здравицама Протић има високо мишљење, сматра их врло озбиљном ствари. „Здравице су српско јеванђеље, у њима се прегршт жеља крије, у њима се крију васкрснућа где Бог чини чуда немогућа“, пева о њима, с тим што у последње време ређе наздравља. Све снаге и паре улаже у изградњу цркве у Милићевом Селу. Ипак, данас, на своју крсну славу Ђурђевдан, Млађо ће пред гостима у свом дому високо подићи чашу и лепим здравицама наздравити.

Б. Пејовић