Internet i humor

Humor se uvek širio brzinom najbržeg prevoznog sredstva, da bi s Internetom postigao ideal jedinstva vremena i prostora. Jednim klikom miša, psihijatrima omiljene životinje koju susreću u halucinacijama delirantnih alkoholičara, za čas se iz sveta stvari odleti u virtuelni, za neke bolji, svet. Jedina prepreka je jezik sporazumevanja. Zato humor na raznim oblicima internetske komunikacije ima svoje specifičnosti. Ostaje mu glavni nedostatak, a to je lična komunikacija. Humor je prevashodno društvena kategorija i za puni efekat za njega je potreban sagovornik, slušalac, posmatrač, sudionik, gledalac, to jest ogledalo u kojem se odražava njegovo dejstvo. Virtuelni svet Interneta zato favorizuje neke oblike duhovitog izražavanja, dok su drugi, klasični oblici, manje efektni. Ali kako je film preuzeo iz teatra neke komedije i prilagodio ih svojim tehničkim mogućnostima, da bi televizija to isto učinila s filmskom produkcijom, tako i Internet pokazuje svoje komparativne prednosti u nekim oblicima ispoljavanja duhovitosti, dok druge baca u drugi plan. Kozerija, anegdota, humoreska, komedija, donekle i vic, nisu toliko efektni kad se čitaju na internetskoj mreži, za razliku od fotostripa, skečeva, uradaka na licu mesta koji podsećaju na skrivenu kameru, kruže mrežom i zasmejavaju diljem planete.

Dosta efekta postižu i kraće snimke nekih životnih situacija, koje svojom nepredvidivom, duhovitom poentom pobiru uspeh. Zanimljivo da i umrežavanje poklonika duhovitosti na Internetu ide prema afinitetima. Ne samo to, nego je angažman na mreži izneo na videlo neke osobe koje su u privatnom životu maltene stidljive, smerne i povučene, ali kada se posmatraju kroz izbor duhovitosti koje primaju i šalju dalje, otkriva se prava priroda koja pršti od duhovitosti. Internet je izneo na svetlost dana žensku duhovitost, koja je zbog socijalnih obzira bila u drugom planu. U društvu gde se pričaju vicevi, dobro odgojene devojke bi smerno spustile pogled pri pominjanju lascivnih reči, bez kojih vic ne može. Suočena samo s bleštavilom ekrana u samoći sobe gde drži kompjuter, oslobodila se društvenih stega i može se prepustiti slobodnom shvatanju duhovitosti. Ako imate sreću da na vaš mejl stiže duhovitost u izboru neke dame, uočićete da ima potencijal istovetan favorizovanim duhovitim muškarcima. Ako i lično poznajete takvu osobu ne možete mimoići zaključak da se radi o mnogo kompleksnijoj i duševno bogatijoj ličnosti nego što ste je pre toga smatrali. Novi medij je izneo na svetlost dana nešto što potencijalno ljubomornim muževima smeta i skloni su da nipodaštavaju ali i zabranjuju daljnji angažman bračne družice u sferi duhovitosti. To je unapred izgubljena bitka, baš kao što su osuđeni na neuspeh svi koji se bore protiv duhovitosti. Duhovitost je nekad poslednja odbrana, u svakom slučaju jedina u kojoj i kad se prividno gubi, preostaje osećanje superiornosti. U sve ozbiljnijem svetu duhovitost je subverzivna, ona ruši ustaljeni red stvari i poredak, toliko mio i drag konzervativnim, krutim umovima. Njihov životni princip je: „Ne talasaj!” i sve što potencijalno diže prašinu plaši ih ustajale u njihovoj žabokrečini.

Kratki fotostripovi, serija slajdova s postepenom kumulacijom napetosti do duhovitog kontrapunkta nakon klimaksa, postižu veoma velike efekte. Najčešće su to situacije uhvaćene mobilnim telefonom, nesavršene u tehničkom pogledu ali s humorističke strane apsolutno uspele. Humoristi, aforističari, vicmaheri, komediografi će morati svoj talenat prilagoditi globalnoj mreži i njenim pravilima ako žele da njihov rad urodi plodom. Iako će ostati neprevaziđen efekat direktnog kontakta i ogledalo sopstvenog smeha u zenici sagovornice, treba koristiti svako priručno sredstvo da se duhovita misao, šala, vic proširi na što veći broj ljudi. To je najbolja preventiva duševne ravnoteže, preduslov zdravlja i sreće. Ako dobro stanje svedemo na samo jedan pojam – to će biti duhovitost jer izvire iz najboljih dubina duše. A čovek bez duše, ruku na srce, i nije čovek.

Virtuelni svet je tu nezaobilazan jer je deo svakodnevice čovečanstva i sigurno da, uprkos primedbama, ne možemo pobediti. A pametan čovek je onaj koji kad shvati da je protivnik nadmoćan, on mu se priključi, baš kao u onom vicu gde Crnogorac priča kako je gledao kako trojica tuku jednoga, pritom razmišljajući da li da se uključi ili ne uključi.

Šta je na kraju bilo, pita ga sagovornik?

A šta da ti kažem, prebili smo ga na mrtvo ime?!