Kroz pustinju na dva točka

Motocikliste Bobana Ilića (36) i Sašu Lalića (21) juče su iz Beograda ispratili rođaci, prijatelji i kolege zaljubljenici u mašine na dva točka, ali odbor za doček u sirijskoj pustinji Lorensa od Arabije, kako sami kažu, neće biti ni izbliza toliko prijatan. Divlji psi, pesak i temperatura koja već sada prelazi 40 stepeni Celzijusovih, izvesno je, biće im malobrojni „prijatelji” na putu za Jordan na koji su pošli ispred zgrade „Politike”. Ništa od toga neće ih omesti da „krug” od gotovo 9.000 kilometara preko Bugarske, Grčke, Turske Sirije i Jordana obrnu u narednih 25 dana i prijateljima koji su im poželeli „srećan put, suve drumove i dobro svetlo za fotografije” po povratku prepričaju najveću avanturu života.
– Imamo tremu jer nikad ništa slično nismo pokušali. Spremali smo se šest meseci, dobili savete od prijatelja sa internet foruma „Ti reks rajders”, opremili motore, pregledali slike puteva na Bliskom istoku, uneli mape u GPS sistem, nabavili zaštitne kombinezone, kamere, fotoaparat... Odredište nam je grad Akaba na jugu Jordana do koga se stiže preko velike pustinje i oblasti bez civilizacije. Želimo samo da nas zdravlje posluži, a sve ostalo biće avantura za pamćenje – pričaju Boban i Saša.
Put znaju „otprilike”, uzdaju se u satelitske mape, a odmorišta će izabrati sa spiska hostela, kampova i beduinskih šatora koji su sastavili. U povratku će proći celom Turskom obalom, a preko trajekta u grčkoj Kavali žele da stignu u Kumanovo gde će se pridružiti grupi bajkera poznanika. U Beograd će doneti filmove i slike, snimljene, pored ostalog, i specijalnom „helmet” kamerom koja se montira na kacigu i beleži doživljaje „iz prvog lica”.
– Na ovakav put najvažnije je poneti dobru zaštitnu opremu koja podrazumeva kombinezon sa štitnicima za ruke, noge, leđa i kukove, čizme i rukavice, alat i delove u slučaju da nešto od mehanike otkaže. U Siriji je zabranjena vožnja ovako velikih motora, a pravo da voze dvotočkaše u Jordanu imaju samo članovi kraljevske porodice. Otuda smo morali da ponesemo rezervne delove, ulje i gume jer ne postoji način da ih tamo nabavimo – ističe dvadesetjednogodišnji Lalić.
Najveći vozački izazov predstavljaće im prolazak kroz pustinju Lorensa od Arabije u kojoj, osim peska i puta nema ničega u krugu od više stotina kilometara. Vožnja „pod punom opremom” u takvim uslovima predstavljaće svojevrstan izazov zbog čega je beogradsko-somborski dvojac pripremio „letnje” varijante kombinezona i montažne šatore.
– Dnevna „norma” nam je oko 450 kilometara, a gledaćemo da se odmaramo u kampovima pre nego u hostelima, budući da želimo da zadržimo osećaj beskompromisne avanture. Bliski istok smo odabrali jer smatramo da je potcenjen kao destinacija, odnosno da nudi mnogo sadržaja koje većina nema prilike da vidi – priča Boban Ilić.

Njegov motocikl „jamaha tenere” od 660 kubika koju vozi tri godine, kao i Sašina „honda dominator 600” sa kojom se druži godinu i po dana, važe za izdržljive i kvalitetne terenske motocikle, ali saputnici jedan drugom savetuju opreznu vožnju.
– Ovo su jake i teške mašine, a zbog dodatnih kilograma u prtljagu upravljanje njima je otežano. Otuda moramo paziti na svaku krivinu. Geslo svakog ozbiljnog bajkera koji putuje i prelazi velike kilometraže jeste da nema jurnjave. Žao mi je kada vidim da vozači automobila motocikliste smatraju opasnim i neodgovornim jer to nije osnovano. O bajkerima se zaključuje na osnovu nekolicine drskih pojedinaca koji hirovitom i bahatom vožnjom ugrožavaju i sebe i druge. Šteta je što ni država ne prepoznaje suštinu ove priče i diskriminiše vlasnike dvotočkaša poreskom politikom i uslovima registracije – zaključuje Ilić.
Avanture moto-dvojca zainteresovani mogu da prate na forumu www.t-rexriders.com, u temi „Višednevni putopisi” gde će redovno postavljati slike sa putovanja.
M. Luković