Кроз пустињу на два точка

Мотоциклисте Бобана Илића (36) и Сашу Лалића (21) јуче су из Београда испратили рођаци, пријатељи и колеге заљубљеници у машине на два точка, али одбор за дочек у сиријској пустињи Лоренса од Арабије, како сами кажу, неће бити ни изблиза толико пријатан. Дивљи пси, песак и температура која већ сада прелази 40 степени Целзијусових, извесно је, биће им малобројни „пријатељи” на путу за Јордан на који су пошли испред зграде „Политике”. Ништа од тога неће их омести да „круг” од готово 9.000 километара преко Бугарске, Грчке, Турске Сирије и Јордана обрну у наредних 25 дана и пријатељима који су им пожелели „срећан пут, суве друмове и добро светло за фотографије” по повратку препричају највећу авантуру живота.
– Имамо трему јер никад ништа слично нисмо покушали. Спремали смо се шест месеци, добили савете од пријатеља са интернет форума „Ти рекс рајдерс”, опремили моторе, прегледали слике путева на Блиском истоку, унели мапе у ГПС систем, набавили заштитне комбинезоне, камере, фотоапарат... Одредиште нам је град Акаба на југу Јордана до кога се стиже преко велике пустиње и области без цивилизације. Желимо само да нас здравље послужи, а све остало биће авантура за памћење – причају Бобан и Саша.
Пут знају „отприлике”, уздају се у сателитске мапе, а одморишта ће изабрати са списка хостела, кампова и бедуинских шатора који су саставили. У повратку ће проћи целом Турском обалом, а преко трајекта у грчкој Кавали желе да стигну у Куманово где ће се придружити групи бајкера познаника. У Београд ће донети филмове и слике, снимљене, поред осталог, и специјалном „хелмет” камером која се монтира на кацигу и бележи доживљаје „из првог лица”.
– На овакав пут најважније је понети добру заштитну опрему која подразумева комбинезон са штитницима за руке, ноге, леђа и кукове, чизме и рукавице, алат и делове у случају да нешто од механике откаже. У Сирији је забрањена вожња овако великих мотора, а право да возе двоточкаше у Јордану имају само чланови краљевске породице. Отуда смо морали да понесемо резервне делове, уље и гуме јер не постоји начин да их тамо набавимо – истиче двадесетједногодишњи Лалић.
Највећи возачки изазов представљаће им пролазак кроз пустињу Лоренса од Арабије у којој, осим песка и пута нема ничега у кругу од више стотина километара. Вожња „под пуном опремом” у таквим условима представљаће својеврстан изазов због чега је београдско-сомборски двојац припремио „летње” варијанте комбинезона и монтажне шаторе.
– Дневна „норма” нам је око 450 километара, а гледаћемо да се одмарамо у камповима пре него у хостелима, будући да желимо да задржимо осећај бескомпромисне авантуре. Блиски исток смо одабрали јер сматрамо да је потцењен као дестинација, односно да нуди много садржаја које већина нема прилике да види – прича Бобан Илић.

Његов мотоцикл „јамаха тенере” од 660 кубика коју вози три године, као и Сашина „хонда доминатор 600” са којом се дружи годину и по дана, важе за издржљиве и квалитетне теренске мотоцикле, али сапутници један другом саветују опрезну вожњу.
– Ово су јаке и тешке машине, а због додатних килограма у пртљагу управљање њима је отежано. Отуда морамо пазити на сваку кривину. Гесло сваког озбиљног бајкера који путује и прелази велике километраже јесте да нема јурњаве. Жао ми је када видим да возачи аутомобила мотоциклисте сматрају опасним и неодговорним јер то није основано. О бајкерима се закључује на основу неколицине дрских појединаца који хировитом и бахатом вожњом угрожавају и себе и друге. Штета је што ни држава не препознаје суштину ове приче и дискриминише власнике двоточкаша пореском политиком и условима регистрације – закључује Илић.
Авантуре мото-двојца заинтересовани могу да прате на форуму www.t-rexriders.com, у теми „Вишедневни путописи” где ће редовно постављати слике са путовања.
М. Луковић