Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

MNOGO RAZLOGA ZA ZABRINUTOST

Srpska pravoslavna crkva je institucija od suštinskog značaja za naš narod. Mi nemamo nijednu drugu instituciju koja baštini takvu istoriju, tradiciju i pamćenje. Istorija naše crkve čini veliki deo istorije srpske državnosti, duhovnosti i kulture.

Crkva je, štaviše, kroz istoriju bila i važnija za opstanak naroda od države jer je i u vremenima bezdržavlja čuvala sećanje na državnost i osnove identiteta. Značaj ove činjenice oživljava i danas kada se nastavljaju procesi dezintegracije srpskih prostora, kojima se u ovome trenutku ne nazire kraj. SPC je, podsetimo se, poslednja pansrpska institucija koja objedinjava sve oblasti i prostore na kojima živi naš narod.

Može biti da je upravo to razlog što je crkva godinama izložena svakovrsnim pritiscima: počev od razaranja hramova, pljački, progona sveštenika, otimanja eparhija, do stalnog medijskog bičevanja koje povremeno prelazi u linč. Odnedavno, međutim, sve više u javnost probijaju sukobi unutar same crkve. Razumljivo je da u ovako teškim i konfuznim vremenima i crkva kao odraz stanja naroda ne može da izbegne razilaženja u pogledu orijentacije, pitanja odnosa sa vlastima u novouspostavljenim državama, odnosa prema različitim inicijativama sa Zapada itd.

Pripadam, čini mi se, najvećem delu pastve koji ni na kakav način nije uključen u te sukobe, i koji se pre svega moli da se sačuva jedinstvo i integritet crkve u sadašnjem obliku. Neki poslednji potezi proizvode, međutim, veliku zabrinutost kod vernika.

Počnimo sa slučajem vladike Artemija. Nakon svega može se reći da najveći broj nas nije ubeđen u ispravnost tvrdnje da je vladika ne samo smenjen već de fakto i proteran sa Kosmeta zbog navodnih finansijskih malverzacija. Dobro je poznato da su kompletni uslovi poslovanja u ovoj zemlji, a posebno na Kosmetu, daleko od zaista uređenih i regularnih. Slični problemi mogu se naći u mnogim eparhijama, a opet niko ne traži odgovornost drugih. Dakle, problematično uklanjanje vladike Artemija pre deluje kao politički obračun u kome se uklanja (politički) nekooperativni episkop.

U vezi sa ovim je i neobično reagovanje mitropolita Amfilohija i umirovljenog episkopa Atanasija koji su se pismom obratili rektoru kragujevačkog univerziteta tražeći da se univerzitet ogradi od delovanja asistenata Čvorovića i Spasojevićke koji su sastavili knjigu „Istina o slučaju vladike Artemija”. Ovaj neobičan potez kojim se naučnim radnicima ugrožava sloboda rada postaje posebno zanimljiv kada se ustanovi sledeće: na primer na Filozofskom fakultetu u Beogradu deluje niz ultralevih profesora koji o našoj crkvi pišu i govore sve najgore, i koliko mi je poznato niko se od crkvenih velikodostojnika nije obratio beogradskom rektoru, dok je u ovom slučaju problematičan postao rad dvoje mladih naučnika pripadnika crkve. Ne verujem da je za našu crkvu dobro ako njenom vrhu smeta delovanje pravoslavnih intelektualaca, a odgovara pisanje raznih „verskih analitičara” koji traže reformu crkve identičnu zahtevima LDP-a.

U nekim ovdašnjim „medijima” inače mesecima se vodi sramna kampanja protiv nekoliko episkopa, uz stalno pozivanje na izvore iz patrijaršije ili Sinoda.

Takođe, sve su prisutniji glasovi da se u vrhovima crkve razmatra mogućnost da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi promeni ime. Do nas je stigla ideja da se ona pretvori u pravoslavnu crkvu srpskih i primorskih zemalja. Ovo bi po mom dubokom ubeđenju bilo otvaranje puta za njeno konačno cepanje. Time bi se odustalo od toga da su sve zemlje u kojima SPC deluje i srpske zemlje. Pretpostavljam da bi Crna Gora time postala primorska, dakle ne više i srpska zemlja.

Bojim se da bi ovo zapravo otvorilo mogućnost da se polako u novoformiranim državama od delova SPC formiraju nove pravoslavne crkve tih zemalja koje bi izgubile srpsku odliku. Tako bismo u BiH dobili pravoslavnu crkvu BiH, u Hrvatskoj se već osniva Hrvatska pravoslavna crkva na tragovima Pavelića, a sve su glasniji zahtevi da se na Kosmetu naši sveti hramovi i konačno otuđe iz temelja srpskog identiteta tako što bi se formirala pravoslavna crkva Kosova. Treba se podsetiti da Svetozar Marović godinama najavljuje da rešenje crkvenog pitanja u Crnoj Gori vidi u tome da se od četiri eparhije SPC formira pravoslavna crkva Crne Gore.

Ovakve ideje očigledno idu u pravcu onoga što zapadni centri moći vide kao okvire rekonfiguracije ovdašnjih prostora, a što izgleda podržavaju i sprovode i naši političari. Tako ćemo vrlo brzo da stignemo i do posebne pravoslavne crkve Vojvodine.

Bojim se da su sve ovo indicije da vrh naše crkve posle smrti patrijarha Pavla kreće u određenom pravcu koji će mu doneti bolje odnose sa državnom politikom i sa Zapadom, ali i mnogo gore sa narodom. Mislim da ogromna većina vernika ne pristaje da nam se crkva deli, i ne smatra da papa treba ovde da dođe pre nego što klekne u Jasenovcu.

Preosveštene vladike bolje od svih nas znaju da u pravoslavlju nema crkve bez naroda.

Komentari53
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.