Vladina časna reč za obuzdavanje dugova

Zakonom o fiskalnoj odgovornosti Vlada Srbije obavezaće se da ukupno učešće javnog duga ne pređe 40 odsto u ukupnoj vrednosti naše godišnje proizvodnje, odnosno bruto domaćeg proizvoda, saznajemo od jednog od autora koji radi na ekonomskim analizama za nacrt ovog propisa. Članovi našeg pregovaračkog tima ovih dana će tu ideju podrobnije objasniti predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, a cilj zakona je da se vlast obaveže da će do 2015. godine postepeno smanjivati minus (deficit) u državnoj kasi.

MMF-u će, kako saznaje „Politika”, biti ponuđen dogovor po kome će Srbija ove godine imati manjak u budžetu oko četiri procenta BDP-a, a za pet godina to učešće bi trebalo da se svede na oko jedan odsto. Predviđeno je da se on pokriva povoljnim kreditima, objašnjava naš sagovornik. Ekonomski stručnjaci su i ranije upozoravali kako je fiskalni deficit vrlo visok i da, ukoliko nastavimo da se takvim tempom zadužujemo, postoji rizik da za nekoliko godina samo za vraćanje kamata izdvajamo više nego za neke važne sektore, kao što su obrazovanje ili odbrana. Inače, sada na otplatu kamata godišnje izdvajamo oko jedan odsto BDP-a.

Trenutno učešće javnog duga iznosi oko 32 odsto, što je manje od evropskog proseka, ali ono što zabrinjava je brzina kojom dug raste, jer je pre krize on iznosio oko 26 odsto BDP-a.

– Konačne brojke tek će se usaglasiti sa članovima vlade, ali i sa pregovaračima iz Vašingtona. Uglavnom, ideja je da se taj deficit smanjuje preko smanjenja tekuće potrošnje. To znači da će država morati dodatno da zategne kaiš. Godišnje će se tekuća potrošnja smanjivati za oko 0,75 odsto. Inače, u tekuću potrošnju ne spadaju izdaci za državne investicije. Ta ulaganja će morati da rastu, jer će to biti nosilac ukupnog privrednog rasta – objašnjava naš sagovornik.

Inače, državne investicije u BDP-u trenutno učestvuju sa oko tri odsto. Ideja je da se do 2015. taj udeo duplira. Javna ulaganja finansiraće se, kako iz rezerve koja se napravi smanjenjem tekuće potrošnje, tako i iz povoljnih kredita od međunarodnih finansijskih institucija.

– Ako će investicije rasti, a deficit u budžetu se smanjivati, onda to znači da ćemo morati da uštedimo na tekućoj potrošnji. A zna se šta ima najveći udeo u rashodima. To su plate i penzije. Naravno, one će rasti, ali sporije od rasta BDP-a. Međutim, njihovo ukupno učešće u BDP-u će se smanjivati – ističe naš izvor.

Trenutno, izdaci za penzije čine 13 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok troškovi za plate iznose 10 odsto u svemu što privreda stvori za godinu dana. Ranije se spominjalo da će se do 2015. godine udeo penzija smanjiti sa 13 na 10 procenata, dok će se udeo plata smanjiti sa 10 na osam odsto. Međutim, konačne brojke biće dogovorene u naredne dve nedelje u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, ističe naš sagovornik.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------------

Krizni zakoni garant za štednju

Narodna banka Srbije je još prošlog leta pripremila i pustila u proceduru paket nacrta izmena zakona, među kojima i izmene Zakona o bankama, kao i novi Zakon o stabilnosti bankarskog sektora. Cilj propisa je da se očuva i ojača stabilnost finansijskog sektora, smanje sistemski rizici i dodatno zaštiti štednja građana, objašnjavaju u centralnoj banci komentarišući antikrizni paket zakona koji Vlada Srbije sprema za ne daj bože.

– Kriza je pokazala da, globalno posmatrano, postojeći regulatorni okvir ne raspolaže dovoljnim mehanizmima, čijom primenom bi se omogućilo efikasno ublažavanje efekata ili sprečavanje nekih od nepoželjnih posledica krize. Zato smo i pristupili preispitivanju postojećeg regulatornog okvira bankarskog sektora. Uočili smo da je potrebno proširiti postoje mehanizme za postupanje sa bankama prilikom problema sa likvidnošću. Ustanovili smo da je potrebno i donošenje posebnog zakona o proglašenju i efikasnom postupanju u krizi, kojim bi se, takođe, jasno utvrdile obaveze i odgovornost pojedinih institucija za delovanje u tim uslovima – objašnjavaju u NBS.

A. N.