Владина часна реч за обуздавање дугова

Законом о фискалној одговорности Влада Србије обавезаће се да укупно учешће јавног дуга не пређе 40 одсто у укупној вредности наше годишње производње, односно бруто домаћег производа, сазнајемо од једног од аутора који ради на економским анализама за нацрт овог прописа. Чланови нашег преговарачког тима ових дана ће ту идеју подробније објаснити представницима Међународног монетарног фонда, а циљ закона је да се власт обавеже да ће до 2015. године постепено смањивати минус (дефицит) у државној каси.

ММФ-у ће, како сазнаје „Политика”, бити понуђен договор по коме ће Србија ове године имати мањак у буџету око четири процента БДП-а, а за пет година то учешће би требало да се сведе на око један одсто. Предвиђено је да се он покрива повољним кредитима, објашњава наш саговорник. Економски стручњаци су и раније упозоравали како је фискални дефицит врло висок и да, уколико наставимо да се таквим темпом задужујемо, постоји ризик да за неколико година само за враћање камата издвајамо више него за неке важне секторе, као што су образовање или одбрана. Иначе, сада на отплату камата годишње издвајамо око један одсто БДП-а.

Тренутно учешће јавног дуга износи око 32 одсто, што је мање од европског просека, али оно што забрињава је брзина којом дуг расте, јер је пре кризе он износио око 26 одсто БДП-а.

– Коначне бројке тек ће се усагласити са члановима владе, али и са преговарачима из Вашингтона. Углавном, идеја је да се тај дефицит смањује преко смањења текуће потрошње. То значи да ће држава морати додатно да затегне каиш. Годишње ће се текућа потрошња смањивати за око 0,75 одсто. Иначе, у текућу потрошњу не спадају издаци за државне инвестиције. Та улагања ће морати да расту, јер ће то бити носилац укупног привредног раста – објашњава наш саговорник.

Иначе, државне инвестиције у БДП-у тренутно учествују са око три одсто. Идеја је да се до 2015. тај удео дуплира. Јавна улагања финансираће се, како из резерве која се направи смањењем текуће потрошње, тако и из повољних кредита од међународних финансијских институција.

– Ако ће инвестиције расти, а дефицит у буџету се смањивати, онда то значи да ћемо морати да уштедимо на текућој потрошњи. А зна се шта има највећи удео у расходима. То су плате и пензије. Наравно, оне ће расти, али спорије од раста БДП-а. Међутим, њихово укупно учешће у БДП-у ће се смањивати – истиче наш извор.

Тренутно, издаци за пензије чине 13 одсто бруто домаћег производа, док трошкови за плате износе 10 одсто у свему што привреда створи за годину дана. Раније се спомињало да ће се до 2015. године удео пензија смањити са 13 на 10 процената, док ће се удео плата смањити са 10 на осам одсто. Међутим, коначне бројке биће договорене у наредне две недеље у разговорима са Међународним монетарним фондом, истиче наш саговорник.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Кризни закони гарант за штедњу

Народна банка Србије је још прошлог лета припремила и пустила у процедуру пакет нацрта измена закона, међу којима и измене Закона о банкама, као и нови Закон о стабилности банкарског сектора. Циљ прописа је да се очува и ојача стабилност финансијског сектора, смање системски ризици и додатно заштити штедња грађана, објашњавају у централној банци коментаришући антикризни пакет закона који Влада Србије спрема за не дај боже.

– Криза је показала да, глобално посматрано, постојећи регулаторни оквир не располаже довољним механизмима, чијом применом би се омогућило ефикасно ублажавање ефеката или спречавање неких од непожељних последица кризе. Зато смо и приступили преиспитивању постојећег регулаторног оквира банкарског сектора. Уочили смо да је потребно проширити постоје механизме за поступање са банкама приликом проблема са ликвидношћу. Установили смо да је потребно и доношење посебног закона о проглашењу и ефикасном поступању у кризи, којим би се, такође, јасно утврдиле обавезе и одговорност појединих институција за деловање у тим условима – објашњавају у НБС.

А. Н.