Ćumrukana svedok istorije

Ram – U Ra­mu, na sa­moj oba­li Du­na­va, već du­že od dva ve­ka op­sta­je zgra­da po­dig­nu­ta od kva­li­tet­nog ma­te­ri­ja­la, za đu­mru­ka­nu. Ona je sve­dok i vre­me­na i zna­čaj­nih do­ga­đa­ja u isto­ri­ji Sr­ba. Bro­do­vla­snik Ži­vo­rad – Ži­ka Se­ku­lić pla­ni­ra da usko­ro is­tak­ne nat­pis na ku­ći ko­ji će tu­ri­sti­ma uka­zi­va­ti na či­nje­ni­cu da je u ne­ka­da­šnjoj đu­mru­ka­ni Vuk Ka­ra­džić ne­ko­li­ko da­na pi­sao Ca­rin­ski za­kon, a vek ka­sni­je, 1901. go­di­ne, u njoj je ro­đen po­zna­ti srp­ski no­vi­nar, pre­vo­di­lac i knji­žev­nik Pre­drag Mi­lo­je­vić.

– Već po­du­že tra­gam za si­gur­nim po­da­ci­ma o do­ga­đa­ji­ma či­ji je sve­dok zgra­da za ko­ju se pret­po­sta­vlja da ju je po­di­gla ili dr­ža­va, ili pr­vo Pa­ro­brod­sko dru­štvo. Usta­no­vio sam da je Vuk Ka­ra­džić, ko­ji je, kao uprav­nik ca­ri­nar­ni­ce, 1811. go­di­ne, sa se­di­štem u Kla­do­vu, kon­tro­li­sao sve đu­mru­ka­ne, od Be­o­gra­da do ušća Ti­mo­ka u Du­nav, i o to­me, baš u ovoj ku­ći, pi­sao iz­ve­šta­je za knja­za Mi­lo­ša. Šta­vi­še, ne­ko­li­ko da­na je ovaj naš ve­li­kan ov­de, po na­lo­gu knja­za, stva­rao Ca­rin­ski za­kon – ka­že Ži­ka Se­ku­lić, ko­ji je ne­dav­no sa­znao i da u jed­nom na­šem dr­žav­nom za­vo­du po­sto­je čak i pla­no­vi ove ne­ka­da­šnje đu­mru­ka­ne.

Gra­di­te­lji bo­lje i lep­še me­sto ni­su mo­gli da iza­be­ru. Odav­de se ve­li­ka re­ka i plo­vi­la na njoj, po ce­loj du­ži­ni, da­le­ko i uz­vod­no i niz­vod­no, le­po kon­tro­li­šu, a ca­ri­ni­ci­ma je to i po­treb­no.

Go­to­vo či­tav vek ka­sni­je, u ovoj zgra­di, kao sin srp­skog ca­ri­ni­ka, ro­đen je ču­ve­ni „Po­li­ti­kin“ no­vi­nar Pre­drag Mi­lo­je­vić (1901–1999). Zna se da je, naj­ma­nje, de­se­tak go­di­na u Ra­mu ži­veo, a po­tom je nje­gov otac do­bio pre­me­štaj u Be­o­grad, pa se či­ta­va po­ro­di­ca od­se­li­la. Kao dva­de­se­to­go­di­šnjak, ob­ja­vio je u „Po­li­ti­ci“ svoj pr­vi tekst, a po­tom či­tav ži­vot ve­zao za naj­sta­ri­je dnev­ne no­vi­ne na Bal­ka­nu. Po­zna­to je da je Mi­lo­je­vić, kao pred­rat­ni iz­ve­štač, pro­te­ri­van iz pet evrop­skih ze­ma­lja. Spa­da u one ret­ke ko­ji­ma je Hi­tler dao in­ter­vju, 1930. go­di­ne, da bi ga šest go­di­na ka­sni­je – naj­u­rio iz Ne­mač­ke, jer mu se ni­je do­pa­da­lo Mi­lo­je­vi­će­vo iz­ve­šta­va­nje i na­go­ve­šta­va­nje svet­ske ka­ta­stro­fe.

– Po­no­san sam što sam vla­snik zgra­de či­ja me isto­ri­ja oba­ve­zu­je. Odu­žu­ju­ći se isto­rij­skim srp­skim ve­li­ka­ni­ma, odu­ži­ću se i mom de­di Mi­lo­va­nu, ko­ji je imao smi­sla za do­bre po­slo­ve. Vra­tiv­ši se iz Ame­ri­ke na Bal­kan, u Be­o­gra­du se ukr­cao na pa­ro­brod, sa ide­jom da sa Du­na­va osmo­tri oba­lu i oda­be­re ne­kret­ni­nu. Kad je sti­gao u Ram, vi­dev­ši ve­li­ki nat­pis da je biv­ša đu­mru­ka­na na pro­da­ju, is­kr­cao se i vi­še odav­de ni­je od­la­zio. Tu je na­sta­vio i moj otac, pa ja, a i mo­ja de­ca će me­ne na­sle­di­ti – ve­li Ži­ka Se­ku­lić i na­gla­ša­va da će bu­du­ći ve­li­ki nat­pis na zgra­di mo­ći le­po da se vi­di i sa oba­le, i sa re­ke.

J. Da­ni­lo­vić