Kupujemo: Mašina za sudove

- Što manja količina utroška vode. Oko 80 procenataenergije koju troši mašina odlazi na zagrevanje vode, a pojedini modeli uzimaju i više od dva puta vodu tokom jednog ciklusa pranja.

- Ako imate manja punjenja, odgovara manja mašina. Ovakvi uređaji koriste manje energije po jednom ciklusu pranja. Sa druge strane, za pranje veće količine posuđa takve mašine koriste ukupno više energije za datu količinu posuđa i zahtevaju više manipulacija – punjenja. Pravi izbor zavisi od vaših potreba.

- Ako mašina ima više programa za pranje, eksperimentišite sa njima da odredite najekonomičnije rešenje.

- Ako imate mogućnost, za napajanje mašine vodom koristite već predgrejanu vodu iz vašeg sistema. Pri tome ona bi trebalo da bude oko 55 stepeni. Kada god je moguće, perite količinu posuđa kojom je mašina optimalno popunjena.

- Pre pranja očistite posuđe od prevelikih ostataka hrane.

- Redovno čistite filter da bi vam mašina radila ispravno.

- Sušite posuđe na vazduhu, sa otvorenim vratima mašine. To vas ne košta ništa.

- Ako mašina ima vremensko podešavanje automatskog uključivanja, podesite je da pere u vreme jeftinije električne energije.

----------------------------------------------------------------------------------------

KVALITET DETERDžENATA ZA MAŠINSKO PRANjE POSUĐA

I domaći prašak dobro pere

Piše: Mr Stevan Blagojević, stručni saradnik u Institutu za opštu i fizičku hemiju

Samo 5,8 procenata domaćinstava u Srbiji ima ovaj uređaj, a u Beogradu 9,9. – U najbogatijim država EU (Nemačka, Luksemburg, Irska...) više od 60 odsto porodica sudove ne pere ručno

Još 1970. godine mašine za pranje sudova su počele da ulaze u domove ali je njihova cena uvek bila visoka, tako da je prodaja bila skoncentrisana u najbogatijim zemljama. Za poslednjih osam godinaiako standard u Srbiji raste, još smo daleko od ozbiljne statistike kada su u pitanju kućne mašine za pranje sudova.

Da je tako pokazuje iposlednji Statistički godišnjak (iz 2008. godine) koji pokazuje da samo 5,8 procenata domaćinstava u Srbiji ima ovaj uređaj, a u Beogradu kao najrazvijenijem delu države – 9,9 odsto. U najbogatijim država EU (Nemačka, Luksemburg, Irska...) više od 60 odsto porodica koristi blagodeti mašina za posuđe.

Kakvo je stanje sa deterdžentima za pranje posuđa na tržištu? Šta odabrati u sve većoj ponudi proizvoda sa ogromnim razlikama u cenama.

– U vreme sankcija fabrika „Simeks” iz Vranja i „Juko hemija” iz Bačkog Jarka počinju proizvodnju za to vreme i najpoznatijih proizvoda „aksel matik” i „azur”. Dugo godina su praktično ova sredstva bila dominantna na tržištu, ali od 2000. godine počinje ozbiljan uvoz pre svega proizvoda „kalgonit” koji je i jedan od vodećih brendova u svetu. Od 2005.„Henkel-Merima” uvozi „somat” koji je „Henkelov” proizvod za tu namenu. Godine 2009.„Beohemija Inhem” uvodi na tržište tablete „spin ol in van” – objašnjava Blagojević.

Samo pranje u mašini odvija se kroz četiri faze. Prva je pretpranje vrelom vodom pod pritiskom, čime se kvasi površina sudova. Zatimsledi pranje rastvorom deterdženta, a poslednje dve godine je trend da se upotrebljava 20 grama (tableta) ili 20-40 grama praška po ciklusu pranja. Na kraju dolazi ispiranje uz dodavanje sjaja koji čini da se površina brzo osuši i dobije sjaj.

Moderne mašine za sudove imaju i do 10 različitih programa pranja koji se biraju u zavisnosti od stanja i zaprljanja sudova koji se peru. Većina mašina ima posebne programe za staklene čaše.

Po hemijskom sastavu tablete odnosno prah su smeše bildera, baze aktivnog kiseonika uz enzime, niskopenećih tenzida, mirisa i eventualno neke specijalne mikrokomponente za aktiviranje kiseonika. Sjaj je po hemijskom sastavu rastvor limunske kiseline, nejonskog tenzida i alkohola. Limunska kiselina rastvara eventualno zaostali kamenac, tenzid čini da je kvašenje poboljšano, a alkohol ubrzava sušenje.

Tablete su koncentrovani tabletirani proizvodi težine oko 20 grama, a moderna rešenja praktično obezbeđuju toliki sjaj da se često preporučuje pranje i bez sjaja na kraju.

– Kada se govori o kvalitetu deterdženata ili tableta za pranje posuđa, situacija je ista kao i kod drugih proizvoda hemijske industrije. Domaći proizvodi su napravljeni od kvalitetnih uvoznih sirovina, i mogu se smatrati dobrim za cenu koštanja. Uvozni proizvodi su opterećeni cenom marketinga, transporta i carine, pa zato u startu imaju višu cenu– smatra Blagojević.

Prema njegovim rečima, kvalitet u užem smislu je praktično unos enzima i baze aktivnog kiseonika, uz ukupan alkalitet proizvoda. Za razliku od deterdženata za ručno pranje posuđa gde je alkalitet zanemarljiv, a takav i mora biti zbog očuvanja ruku, kod mašinskog pranja, efikasnost pranja se postiže baš visokim alkalitetom flote za pranje.