Pandemija radnih sporova

U Srbiji se širi pandemija radnih sporova zaposlenih koji godinama preko suda pokušavaju da naplate potraživanja od poslodavaca na ime neisplaćenih zarada, prekovremenog rada, preraspodele radnog vremena, toplog obroka, regresa… „Samo jedan od nekoliko sindikata u zemlji Unija nezavisnih sindikata „Nezavisnost“ pred sudom vodi više od 2.000 radnih sporova po raznim osnovama. Mada je u Zakonu o radu propisano da radni sporovi traju šest meseci, toga se niko ne pridržava. Sporovi u proseku traju nekoliko puta duže – u proseku od dve do tri godine” kaže Slađana Kiković, šef pravne službe sindikata „Nezavisnost”.

Posle presude sledi izvršni postupak koji je u većini slučajeva neefikasan, pa potpuno obesmišljava sporove radnika protiv poslodavaca. Po njenim rečima posle pravosnažne sudske odluke, 80 odsto poslodavaca i dalje ne isplaćuje zaradu, pa krećemo u novi sudski postupak, za izvršenje odluke suda. Tada poslodavci blokiraju broj računa koji je naveden u presudi, znajući da Narodna banka Srbije samo sa njega može da naplati potraživanje radnika ili manevrišu na drugi način, pa je izvršenje sudskih odluka nemoguće, objašnjava naša sagovornica.

Više od 900 radnika Industrije kotrljajućih ležajeva čeka na izvršenje sudske odluke na ime neisplaćenih zarada i otpremnina.„Sada imamo problem sa oko 200 zaposlenih radnika „Trudbenika” koji su u štrajku devet meseci. Njima je za vreme trajanja štrajka raskinut ugovor o radu. Naš sindikat je pokrenuo sudski postupak protiv ovog građevinskog preduzeća zbog nezakonitog raskida ugovora o radu”, kaže Kiković.

Po njenoj proceni pravdu pred sudom najviše traže zaposleni u građevinarstvu, metalskom kompleksu, poljoprivredi, ugostiteljstvu, zdravstvu ...
„Gotovo da nema preduzeća u kome se ne duguje radniku. Na jugu Srbije je jad i čemer u zaštiti prava iz radnog odnosa, budući da radnici ne znaju da u sindikatu ili kod advokata mogu da se obaveste o svojim pravima koja su im uskraćena od strane poslodavca. U Beogradu, Vojvodini i centralnoj Srbiji radnici su daleko obavešteniji što se tiče ostvarivanja prava pred sudom” ističe naša sagovornica.
U Uniji poslodavaca na osnovu različitih izvora procenjuju da postoji između 16.000 i 30.000 ovakvih sporova.

Zarade nisu isplaćene u 43 odsto slučajeva zbog stečaja ili likvidacije preduzeća, a zbog privatizacije u 2,7 odsto. Dugovanje radnicima se objašnjava  nelikvidnošću, odlukom o privremenom finansiranju i sporovima zbog povrede radne obaveze, kažu u  Uniji poslodavaca Srbije.
U Republičkoj inspekciji rada kažu  da su nemoćni jer im prekršajne prijave često zastarevaju.
Prekršajna prijava se  podnosi kad poslodavac ne isplati zaradu ili  isplati manju od minimalne. Republička inspekcija rada je zbog toga prošle godine podnela oko 2.400 prijava od ukupno 5.000. Minimalna zakonska kazna za preduzetnike je 400.000 dinara i za pravna lica 800.000 dinara, ali najviše kazni izrečeno je u rasponu od 50.000 dinara do 200.000 dinara. Pitanje je zašto je kaznena politika katastrofalna kad je ovo veliki društveni problem .

N. Kovačević