GENERAL PROTIV GENERALA

Srbima i Srbiji zaista ne treba nikakav spoljni neprijatelj, pred kraj 2006. i početkom 2007. godine "zaratili" su vrhovni komandant i predsednik Srbije, kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, sa jedne, i Klub generala i admirala Vojske Srbije, sa druge strane. Povod su bili neki stavovi generala i admirala iz Kluba o reformama i kadrovskim promenama u vojsci, pa su vrhovni komandant i načelnik Generalštaba teškim rečima "opalili" po sirotim penzionerima iz Kluba. Penzionisani generali i admirali za sada ćute, jer su dodatno optuženi i kao "oni koji su 5. oktobra hteli da na narod izvedu vojsku". Prilično nelagodna situacija koja podseća da je granica između demokratije i vojske neizbežno osetljiva, ali koja ukazuje i da vojna shvatanja, pa čak i sukobljena, treba iznositi u javnost kao deo savremenog demokratskog procesa.

Naravno, primat politike se ne može dovesti u pitanje, ali ako građansko društvo u celini ima pravo da kaže sve što misli o armiji i vojnim pitanjima, onda se to pravo ne može osporiti ni penzionisanim generalima i admiralima. Ne ulazeći u to da li su uopšte stručni ili ne (konačno, bivši su učili današnje generale), i oni su građani koji imaju porodice do čije bezbednosti im je stalo. Imaju i unuke koji treba da služe u Vojsci Srbije, a situacija u toj vojsci, njena uloga u društvu danas i sutra briga je svih: i vojnih lica i civila, demokrata i "patriota" i mladih i starijih.

Bio sam nedavno na jednoj zakletvi mladih vojnika Vojske Srbije, bilo je tužno gledati socijalni sastav prisutnih roditelja, familija i prijatelja mladih vojnika koji su polagali zakletvu. Tu bogatijih porodica gotovo da i nije bilo, njihova deca su na "civilnom" roku. Dakle, šta da kažu oficiri svojim vojnicima koji su ipak odlučili da dođu u jedinice? Zašto treba da obuku uniformu, zbog svetskog terorizma, borbe protiv droge, ili trafikinga? Šta je onda posao policije? Šta piše u Ustavu Srbije, koji je to prvi zadatak vojske? Vojnik mora da zna zašto treba da se bori, ali ne i protiv koga. Tu ne pomaže ni stalno potezanje ocene prošlosti, nedavne ili malo dalje, revolucionarnih i drugih nasilja, pa ni "pucanje" po penzionisanim generalima, u tom kontekstu. Svačije stručno mišljenje treba saslušati, niko nema monopol na jedinu istinu kada je reforma armije u pitanju. Razumeti armiju znači razumeti suštinsku razliku u odnosu na sve druge javne službe, jer nijedna druga profesija ne zahteva da čovek žrtvuje svoj život. Ali, ako društvo vojničku i oficirsku čast i patriotizam stalno spominje u pežorativnom kontekstu, oficirski kadar gubi samopoštovanje i oficiri mogu da postanu udvorice oportunistički jureći za karijerom.

Dakle, Vojska Srbije nastavlja i 2007. sa formiranjem novih brigada kopnene vojske. Tokom 2006. u Novom Sadu je formirana Prva brigada kopnene vojske. Priča se o tradiciji srpske vojske. Gde su tu onda tradicionalna imena srpskih kopnenih snaga: Drinska divizija, Toplička divizija, Moravska divizija, Gvozdeni puk? Ovako, i hrvatska vojska i armija BiH imaju brigade istih imena kao i srpska: Prva, Druga, Treća... Ko li se to samo toga dosetio? Ko odlučuje o tradiciji, oznakama, simbolima Vojske Srbije? Gde se to odlučuje, u kafićima, ili postoji neki državni savet?

Ako je Vojska Srbije dvovidovska zašto zamenik načelnika Generalštaba nije vazduhoplovac? Koja su to pukovnička mesta nedavno stavljena na ukaz za činove brigadnog generala, a novog Zakona o vojsci još nema, a i Skupština se o tome još nije izjasnila? Šta znači najava formiranja intervidovske združene operativne komande, nadležne za upotrebu snaga u operacijama? Šta će onda Vojsci Srbije komande vidova? Čime će se baviti Komanda vazduhoplovstva i protivazuhoplovne odbrane ako joj se oduzme nadležnost nad upotrebom avijacije i ako se ukinu mesta pomoćnika komandanta za operacije i podršku? Može li nova Komanda za obuku, sa tri generalska mesta, da vrši obuku i vazduhoplovnih sastava? Čemu dupliranje komandi i uprava? Naime, dosadašnji komandant Operativnih snaga, general Kolundžija, prebačen je na mesto načelnika Uprave za operativne poslove (J-3), pa će sada i ta uprava i Združena operativna komanda planirati operacije. Malo li je za vojsku od 27.000 pripadnika? Kada se već prepisuju i kopiraju NATO šeme, ima li mesta za malo originalnosti? Naravno, nećemo ništa rešavati ratovanjem.