ГЕНЕРАЛ ПРОТИВ ГЕНЕРАЛА

Србима и Србији заиста не треба никакав спољни непријатељ, пред крај 2006. и почетком 2007. године "заратили" су врховни командант и председник Србије, као и начелник Генералштаба Војске Србије, са једне, и Клуб генерала и адмирала Војске Србије, са друге стране. Повод су били неки ставови генерала и адмирала из Клуба о реформама и кадровским променама у војсци, па су врховни командант и начелник Генералштаба тешким речима "опалили" по сиротим пензионерима из Клуба. Пензионисани генерали и адмирали за сада ћуте, јер су додатно оптужени и као "они који су 5. октобра хтели да на народ изведу војску". Прилично нелагодна ситуација која подсећа да је граница између демократије и војске неизбежно осетљива, али која указује и да војна схватања, па чак и сукобљена, треба износити у јавност као део савременог демократског процеса.

Наравно, примат политике се не може довести у питање, али ако грађанско друштво у целини има право да каже све што мисли о армији и војним питањима, онда се то право не може оспорити ни пензионисаним генералима и адмиралима. Не улазећи у то да ли су уопште стручни или не (коначно, бивши су учили данашње генерале), и они су грађани који имају породице до чије безбедности им је стало. Имају и унуке који треба да служе у Војсци Србије, а ситуација у тој војсци, њена улога у друштву данас и сутра брига је свих: и војних лица и цивила, демократа и "патриота" и младих и старијих.

Био сам недавно на једној заклетви младих војника Војске Србије, било је тужно гледати социјални састав присутних родитеља, фамилија и пријатеља младих војника који су полагали заклетву. Ту богатијих породица готово да и није било, њихова деца су на "цивилном" року. Дакле, шта да кажу официри својим војницима који су ипак одлучили да дођу у јединице? Зашто треба да обуку униформу, због светског тероризма, борбе против дроге, или трафикинга? Шта је онда посао полиције? Шта пише у Уставу Србије, који је то први задатак војске? Војник мора да зна зашто треба да се бори, али не и против кога. Ту не помаже ни стално потезање оцене прошлости, недавне или мало даље, револуционарних и других насиља, па ни "пуцање" по пензионисаним генералима, у том контексту. Свачије стручно мишљење треба саслушати, нико нема монопол на једину истину када је реформа армије у питању. Разумети армију значи разумети суштинску разлику у односу на све друге јавне службе, јер ниједна друга професија не захтева да човек жртвује свој живот. Али, ако друштво војничку и официрску част и патриотизам стално спомиње у пежоративном контексту, официрски кадар губи самопоштовање и официри могу да постану удворице опортунистички јурећи за каријером.

Дакле, Војска Србије наставља и 2007. са формирањем нових бригада копнене војске. Током 2006. у Новом Саду је формирана Прва бригада копнене војске. Прича се о традицији српске војске. Где су ту онда традиционална имена српских копнених снага: Дринска дивизија, Топличка дивизија, Моравска дивизија, Гвоздени пук? Овако, и хрватска војска и армија БиХ имају бригаде истих имена као и српска: Прва, Друга, Трећа... Ко ли се то само тога досетио? Ко одлучује о традицији, ознакама, симболима Војске Србије? Где се то одлучује, у кафићима, или постоји неки државни савет?

Ако је Војска Србије двовидовска зашто заменик начелника Генералштаба није ваздухопловац? Која су то пуковничка места недавно стављена на указ за чинове бригадног генерала, а новог Закона о војсци још нема, а и Скупштина се о томе још није изјаснила? Шта значи најава формирања интервидовске здружене оперативне команде, надлежне за употребу снага у операцијама? Шта ће онда Војсци Србије команде видова? Чиме ће се бавити Команда ваздухопловства и противазухопловне одбране ако јој се одузме надлежност над употребом авијације и ако се укину места помоћника команданта за операције и подршку? Може ли нова Команда за обуку, са три генералска места, да врши обуку и ваздухопловних састава? Чему дуплирање команди и управа? Наиме, досадашњи командант Оперативних снага, генерал Колунџија, пребачен је на место начелника Управе за оперативне послове (Ј-3), па ће сада и та управа и Здружена оперативна команда планирати операције. Мало ли је за војску од 27.000 припадника? Када се већ преписују и копирају НАТО шеме, има ли места за мало оригиналности? Наравно, нећемо ништа решавати ратовањем.