Od „Fijata” milijarda evra

Strateško partnerstvo sa „Fijatom” doneće Srbiji, za dve godine, kada krene proizvodnja novih modela automobila, milijardu evra prihoda od izvoza. Ovaj primer jeste dobar, s obzirom na to da je prošlogodišnji ukupni izvoz naše zemlje iznosio šest milijardi evra, ali nije dovoljan. Za veći privredni rast neophodni su preduslovi: izgradnja infrastrukture, uvođenje povlastica za investitore poput „Fijata”, poreska reforma, giljotina propisa i ubrzano izdavanje građevinskih dozvola. Ovo su preporuke učesnika jučerašnjeg okruglog stola „Strateško partnerstvo sa ’Fijatom’: doprinos ekonomskom i društvenom rastu”.

Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, kaže da će do kraja 2012. godine „Fijat” investirati 700 miliona evra u proizvodnju 200.000 automobila i zaposliti 2.500 radnika. Do kraja te godine trebalo bi da se osete prvi efekti ovo partnerstva. Država, koja ima udeo od 33 odsto, imaće prihod od dividendi.

Đovani de Filipis, direktor „Fijat automobili Srbija”, pohvalio je efikasnost Vlade Srbije.

„Fijat je”, kaže on, doneo nou-hau, novu tehnologiju i resurse.

Država je na sebe preuzela izgradnju autoputa Kragujevac–Batočina i dve obilaznice oko grada.

Nebojša Zdravković, gradonačelnik Kragujevca, kaže da je „Fijat” u narednih deset godina oslobođen plaćanja svih taksa, ali je grad zahvaljujući tom partnerstvu dobio priliv investicija. Samo u Korman polju oprema se 67 hektara za „Fijatove” kooperante, a svi koji zaposle više od 200 radnika dobijaće besplatno zemljište. Računa se da će zahvaljujući dolasku italijanskog proizvođača automobila u Kragujevac biti otvoreno još 10.000 radnih mesta. Smatra se da jedno radno mesto u fabrici automobila povlači još četiri nova.

Privredni rast, prema rečima Jurija Bajeca, savetnika premijera, mora da bude orijentisan prvenstveno ka izvozu i investicijama. Izvoz mora da se udvostruči, a investicije povećaju osam puta da bismo sa sa sadašnjih 4.000 evra po stanovniku za deset godina dostigli BDP od 8.000 evra.

Ana Trbović, profesor na FEFA, ne spori da je dolazak „Fijata” uspeh, ali da bi i ostali investitori došli, država umesto što subvencioniše gubitaše treba da se okrene izgradnji infrastrukture i uređenju poslovne klime. Kao primer je navela kineskog proizvođača automobila koji je hteo kod Niša da pokrene proizvodnju, ali je odustao zbog loše infrastrukture. Ona takođe smatra da, ukoliko bi se građevinske dozvole u Beogradu izdavale istom brzinom  kao u Inđiji, naša zemlja bi sa poslednjeg mesta ušla među prvih deset po brzini izdavanja ovog dokumenta. To znači, zaključuje ona, da pravni okvir nije jedini problem.

M. Avakumović