Од „Фијата” милијарда евра

Стратешко партнерство са „Фијатом” донеће Србији, за две године, када крене производња нових модела аутомобила, милијарду евра прихода од извоза. Овај пример јесте добар, с обзиром на то да је прошлогодишњи укупни извоз наше земље износио шест милијарди евра, али није довољан. За већи привредни раст неопходни су предуслови: изградња инфраструктуре, увођење повластица за инвеститоре попут „Фијата”, пореска реформа, гиљотина прописа и убрзано издавање грађевинских дозвола. Ово су препоруке учесника јучерашњег округлог стола „Стратешко партнерство са ’Фијатом’: допринос економском и друштвеном расту”.

Небојша Ћирић, државни секретар у Министарству економије, каже да ће до краја 2012. године „Фијат” инвестирати 700 милиона евра у производњу 200.000 аутомобила и запослити 2.500 радника. До краја те године требало би да се осете први ефекти ово партнерства. Држава, која има удео од 33 одсто, имаће приход од дивиденди.

Ђовани де Филипис, директор „Фијат аутомобили Србија”, похвалио је ефикасност Владе Србије.

„Фијат је”, каже он, донео ноу-хау, нову технологију и ресурсе.

Држава је на себе преузела изградњу аутопута Крагујевац–Баточина и две обилазнице око града.

Небојша Здравковић, градоначелник Крагујевца, каже да је „Фијат” у наредних десет година ослобођен плаћања свих такса, али је град захваљујући том партнерству добио прилив инвестиција. Само у Корман пољу опрема се 67 хектара за „Фијатове” кооперанте, а сви који запосле више од 200 радника добијаће бесплатно земљиште. Рачуна се да ће захваљујући доласку италијанског произвођача аутомобила у Крагујевац бити отворено још 10.000 радних места. Сматра се да једно радно место у фабрици аутомобила повлачи још четири нова.

Привредни раст, према речима Јурија Бајеца, саветника премијера, мора да буде оријентисан првенствено ка извозу и инвестицијама. Извоз мора да се удвостручи, а инвестиције повећају осам пута да бисмо са са садашњих 4.000 евра по становнику за десет година достигли БДП од 8.000 евра.

Ана Трбовић, професор на ФЕФА, не спори да је долазак „Фијата” успех, али да би и остали инвеститори дошли, држава уместо што субвенционише губиташе треба да се окрене изградњи инфраструктуре и уређењу пословне климе. Као пример је навела кинеског произвођача аутомобила који је хтео код Ниша да покрене производњу, али је одустао због лоше инфраструктуре. Она такође сматра да, уколико би се грађевинске дозволе у Београду издавале истом брзином  као у Инђији, наша земља би са последњег места ушла међу првих десет по брзини издавања овог документа. То значи, закључује она, да правни оквир није једини проблем.

М. Авакумовић