Krhka ženska emancipacija

Žena prvo ujutro ustane, potom sprema decu za školu, zatim odlazi na posao i tamo boravi do popodneva, vraća se kući, sprema ručak, dočekuje ukućane i tek uveče, možda, ima vremena za sebe. Da li vam ovaj „ženski” radni dan zvuči poznato? Kako kaže Una Popović, jedan od kustosa izložbe „Ženska strana”, otvorene nedavno u beogradskom Muzeju istorije Jugoslavije (partnerski projekat sa Muzejem savremene umetnosti Beograda), iako se pomenuto prepoznaje kao svojevrstan stereotip, reč je o istinitoj priči o životu većine žena iz našeg okruženja, životu koji se nije mnogo promenio od polovine pedesetih godina prošlog veka, kada su se žene borile za ravnopravnost u društvu, pa do danas, kada su tu ravnopravnost osvojile. Razlike na polju „nekad i sad” možda su samo stilske prirode.

Maštovita postavka prati krhku žensku emancipaciju u periodu od 1940. pa do 1960. godine, kroz oko 200 komada štampanog materijala, isečaka iz ženskih  časopisa (crno-belih i u boji), dokumenata iz Arhiva Jugoslavije, uz nezaobilazne originalne kućne aparate i predmete iz toga vremena – frižider, usisivač, šporet – koji su izloženi ljubaznošću Muzeja nauke i tehnike.Arhiv Filmskih novosti i RTS pozajmili su atraktivnu filmsku i video građu.

– Izložba nas upoznaje sa privatno-društvenim obavezama žene u toku jednog dana. Tako se, između ostalog, čitaju i državne, političko-ideološke osobenosti tog trenutka – izgradnja zemlje, novi poslovi za ženu, otvaranje servisnih ustanova i narodnih kuhinja,da bi se žena rasteretila tih obaveza i slično – ističe Una Popović, dodajući da je jedini motiv izložbe, potpuno logično, žena.

– Prikazali smo žene u raznim sferama, privatnim i javnim, u borbi, na radu, poslu, u domaćinstvu. Ovaj period u ženskoj istoriji vrlo je zanimljiv. To je period u kojem žena želi da konkretizuje svoju ulogu, da odbaci stereotipni obrazac majke i domaćice, da se dokaže svim snagama, fizičkim i intelektualnim. (/slika2)

Časopisi ključni za ono vreme, koji su se bavili svim mogućim ženskim pitanjima, poslužili su kao slikovito svedočanstvo o vremenu koje izložba prati.

– Reč je o dobro poznatim naslovima kao što su „Žena danas”, „Zora”, hrvatski časopis „Žena u borbi”, „Ukus”, „Praktična žena”...Ovi listovi imali su vaspitno-emancipatorsku ulogu. „Žena danas”počela je, recimo, da izlazi krajem tridesetih godina 20. veka, izdavač je bio AFŽ a tematika političko-emancipatorska. Časopis „Ukus” počeo je da izlazi 1946, izdavač je bio isti ali je ovaj časopis bio usmeren na modu i domaćinstvo.Časopis „Praktična žena”obeležio je drugu polovinu pedesetih, kada su se, posle rata, žene vratile u stereotipne okvire. One su balansirale između dva polja: kuće, kao paradigme blagostanja, udobnosti,i tela kao paradigme otvorenije seksualnosti i otvorenijeg zavođenja – objašnjava naša sagovornica, izdvajajući, umesto zaključka, indikativan deo teksta nekadašnjeg letka za Ženski klub, miran kutak u opštoj vrevi, koji ženama obećava vežbe, masažu, druženje, korisne savete i razgovore, koji glasi:

„U današnjem ubrzanom tempu života, ženi nije lako da nađe delikatni balans između zadovoljstva, porodice i obaveza...”

Ovim tekstom mogla bi da počne i neka savremena slična reklama.

M. Dimitrijević