Крхка женска еманципација

Жена прво ујутро устане, потом спрема децу за школу, затим одлази на посао и тамо борави до поподнева, враћа се кући, спрема ручак, дочекује укућане и тек увече, можда, има времена за себе. Да ли вам овај „женски” радни дан звучи познато? Како каже Уна Поповић, један од кустоса изложбе „Женска страна”, отворене недавно у београдском Музеју историје Југославије (партнерски пројекат са Музејем савремене уметности Београда), иако се поменуто препознаје као својеврстан стереотип, реч је о истинитој причи о животу већине жена из нашег окружења, животу који се није много променио од половине педесетих година прошлог века, када су се жене бориле за равноправност у друштву, па до данас, када су ту равноправност освојиле. Разлике на пољу „некад и сад” можда су само стилске природе.

Маштовита поставка прати крхку женску еманципацију у периоду од 1940. па до 1960. године, кроз око 200 комада штампаног материјала, исечака из женских  часописа (црно-белих и у боји), докумената из Архива Југославије, уз незаобилазне оригиналне кућне апарате и предмете из тога времена – фрижидер, усисивач, шпорет – који су изложени љубазношћу Музеја науке и технике.Архив Филмских новости и РТС позајмили су атрактивну филмску и видео грађу.

– Изложба нас упознаје са приватно-друштвеним обавезама жене у току једног дана. Тако се, између осталог, читају и државне, политичко-идеолошке особености тог тренутка – изградња земље, нови послови за жену, отварање сервисних установа и народних кухиња,да би се жена растеретила тих обавеза и слично – истиче Уна Поповић, додајући да је једини мотив изложбе, потпуно логично, жена.

– Приказали смо жене у разним сферама, приватним и јавним, у борби, на раду, послу, у домаћинству. Овај период у женској историји врло је занимљив. То је период у којем жена жели да конкретизује своју улогу, да одбаци стереотипни образац мајке и домаћице, да се докаже свим снагама, физичким и интелектуалним. (/slika2)

Часописи кључни за оно време, који су се бавили свим могућим женским питањима, послужили су као сликовито сведочанство о времену које изложба прати.

– Реч је о добро познатим насловима као што су „Жена данас”, „Зора”, хрватски часопис „Жена у борби”, „Укус”, „Практична жена”...Ови листови имали су васпитно-еманципаторску улогу. „Жена данас”почела је, рецимо, да излази крајем тридесетих година 20. века, издавач је био АФЖ а тематика политичко-еманципаторска. Часопис „Укус” почео је да излази 1946, издавач је био исти али је овај часопис био усмерен на моду и домаћинство.Часопис „Практична жена”обележио је другу половину педесетих, када су се, после рата, жене вратиле у стереотипне оквире. Оне су балансирале између два поља: куће, као парадигме благостања, удобности,и тела као парадигме отвореније сексуалности и отворенијег завођења – објашњава наша саговорница, издвајајући, уместо закључка, индикативан део текста некадашњег летка за Женски клуб, миран кутак у општој вреви, који женама обећава вежбе, масажу, дружење, корисне савете и разговоре, који гласи:

„У данашњем убрзаном темпу живота, жени није лако да нађе деликатни баланс између задовољства, породице и обавеза...”

Овим текстом могла би да почне и нека савремена слична реклама.

М. Димитријевић