Dado je i ranije izlagao u Beogradu

Beograd nije ništa video od njegovog (Miodraga Dade Đurića) raskošnog dela. Zapravo, video je samo ono što su mu nudili izvesni zainteresovani kolekcionari, koji su pravili manje izložbe bez umetnikove saglasnosti. Borka Božović, „Ja sam terorista u umetnosti”, Politika, 8. maj 2010.

U januaru 1995. godine Galerija Verica D & S Art otvorila je svoj izložbeni prostor kolektivnom izložbom „Ljuba, Dada, Vlada”, naglašavajući izborom autora koncept koji će se u narednim godinama zasnivati isključivo na izlaganju remek-dela medijale i figurativne fantastike.

Ostajući dosledna inicijalnim opredeljenjima, Galerija Verica D & S Art priredila je samostalnu izložbu Dada Đurića tokom koje je izloženo osamnaest remek-dela (isključivo ulja na platnu) nastalih između 1960. godine i 1995. godine. Između ostalih, izloženi su i radovi koji predstavljaju prekretnicu u stvaralaštvu Dada Đurića i to „Adams Hotel”, „Čovek iz Eruvala”, „Bolnica”, „Bejbi Bufon”, itd.

Izložba je bila praćena katalogom i tekstom Branke Kukić pod naslovom „Dadova sablast postojanja” čiji su fragmenti tada objavljivani u listu Politika.

Dado Đurić je o izložbi bio blagovremeno obavešten, a svoju saglasnost je konkludentno iskazao na najeksplicitniji mogući način. Naime, Dado je ustupio tri slike za postavku ove izložbe od kojih je najznačajnije ulje na platnu iz 1995. godine – „Bez naziva”. Promocije često stavljaju ispred same materijalne istine, što je, sa poslovnog aspekta, pokušaj vredan pažnje ali neophodno zahteva brzi demanti. Naime, cenjena galerija „Pariski krug” je, takođe, „prvi put izlagala Dadu”, jer svaka izložba ovog autora se naziva „prvom” i „jedinstvenom” ili makar „najznačajnijom”.

Sve prethodno rečeno dovoljno govori o enormnoj i nesagledivoj snazi imena Miodraga Dada Đurića ali i o nastojanju izlagača da iskoriste makar obrise te veličine, što, samo po sebi, predstavlja jedan legitiman i opravdan merkantilistički modus poslovanja.
Važno je podsetiti javnost da su dela Dada Đurića bila izložena i 1996. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Tokom izložbe bilo je prikazano osamnaest radova ulja na platnu nastalih u periodu od 1985. do 1995. godine. Za tu priliku Galerija Verica D & S Art je posudila Muzeju sve postavljene slike (reprodukcije se nalaze u katalogu sa izložbe).

Zauzvrat, Muzej se obavezao da otkupi jednu sliku za stalnu postavku što se nikada nije ostvarilo budući da Galerija Verica D & S Art nije bila podržana od strane muzeja, ministarstava i državne strukture već se oslanjala isključivo na vizionarske sposobnosti vlasnika i nekoliko prijatelja kolekcionara koji su nepogrešivo prepoznali težinu ideje i koncepta Galerije Verica D & S Art.

Autorka je vlasnik Galerije Verica D & S Art