Diva Jutjub generacije

Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Njen uspeh je vrtoglav, mada nije došao preko noći. Sa 24 godine, dva albuma, šest hitova koji su u 2009. bili broj jedan na svetskim top-listama, Lejdi Gaga je danas najveća pop-zvezda sveta. Prva koja je, u eri Jutjuba i Fejsbuka, postigla rekord – da njeni video spotovi budu „skinuti” i odgledani milijardu puta!

Lejdi Gaga – scensko ime Stefani Džoan Džermanote, Njujorčanke sa italijanskim korenima – novi je fenomen masovne kulture i uspeo eksperiment promenjene muzičke industrije. Ne samo da je porede sa Madonom, nego je smatraju i istinskom njenom naslednicom. Ona ta poređenja ne odbacuje, nego ih, naprotiv, naglašava: „Obe smo Italo-Amerikanke, obe smo počele na klupskim scenama Njujorka i obe smo postale slavne kada smo se ofarbale u plavo”.

Ako je Madonina zvezda već prešla zenit, Gagina je u usponu. Spoljna sličnost im je inače samo u plavoj kosi i donekle u onome što (ne) nose na sceni. I Lejdi Gaga nastupa u nekoj vrsti donjeg veša, ali sa mnogo ekstravagantnijim dodacima od onih koje koristi njena dvostruko starija koleginica: iz njenog grudnjaka izbija vatra, na glavi su joj ne samo perika nego i istinske skalamerije. „Njena garderoba navodi na pomisao da je izbeglica iz nekog naučnofantastičnog filma”, konstatuje u jednom tekstu o ovoj zvezdi muzički kritičar „Volstrit džornala”.

Njen debitantski album „Fejm” („Fame” – slava), prodat je širom sveta u preko tri miliona primeraka. Bio je broj jedan na svim velikim muzičkim tržištima: u SAD, Britaniji, Kanadi... Doneo joj je šest prestižnih „Gremi” muzičkih nagrada.

Ali, njena muzika je samo deo njenog uspeha: ona ne može da se razdvoji od njenih nastupa koji su, kako to već priliči današnjem digitalnom internet dobu, jedna naročita multimedijalna kombinacija muzike, igre, mode i specijalnih efekata. Kad je pak o samoj melodiji reč, nema u tome ničega što se dosad nije čulo: jakog ritma, previše sintisajzera... Glas joj je, doduše, konstatuju za to kompetentni, za dobru meru moćniji od Madoninog, ali Gaga je najmanje popularna zbog svog glasa.

Zbog čega onda? Zbog stihova? Oni jesu na momente provokativni i diraju nerv današnje Jutjub generacije („We’re plastic, but we’ll still have fun” – ”Od plastike smo, ali ipak ćemo se zabavljati” ili „I am shiny and I know it” – ”Blještava sam i to znam”). To što peva, ona sama jednom prilikom opisuje kao „njujorški pop”, da bi u sledećem intervjuu rekla: „Ja pravim elektro-pop bez duše”.

Velika, globalna zvezda se, naravno, ne postaje tek tako, spontano ili slučajno. Ne peva se pred 20.000 ljudi, a da pre toga na delu nisu bili marketinški dolari neke muzičke kuće, koje, posle početnog šoka koji im je donela digitalizacija distribucije, dolaskom „ajpoda” i MP-3 muzike, polako pronalaze nove načine da im zvezde ostanu ono što su bile: profitni rudnici.

Taj novi „biznis model” danas se zove „dil od 360 stepeni”. Umesto da, kao nekad (u prošlom veku) finansiraju samo izdavanje ploče, a potom skidaju kajmak od njenog uspeha, u današnjim ugovorima su odredbe o podeli prihoda i koncerata, onoga što plaćaju korporativni sponzori i suvenira: majica, nakita, sličica i drugih sitnica koje kupuju „fanovi”.

Da bi to bilo uspešno, pevač mora da bude globalno prepoznatljiv, što opet znači da mora da bude sveprisutan na internetu. Da bi pak to bio, mora pažnju na sebe da skrene ne samo muzikom, nego i izgledom i koreografijom. Lejdi Gaga je sve te kriterijume ispunila u svakom pogledu i time podigla rampu za one koji dolaze posle nje.

Počev od imena. Za razliku od Madone, koja je zadržala samo jednu od tri reči iz svoje krštenice (Madona Luiz Čikoni), Stefani Džoan Džermanota je svoje umetničko potpuno izmislila. Ono nije bez značenja: inspiracija mu je hit „Kvinsa” iz 1984. (dve godine pre njenog rođenja) „Radio Ga-Ga”, u kojem se lamentira zbog dolazeće video ere i odlaska one radijske. Složenica „ga-ga” u američkom engleskom inače znači fascinacija, entuzijazam, ludilo za nečim. Na primer, svet je ga-ga za Lejdi Gagom. Ona je, uzgred, srasla sa svojim umetničkim imenom. „Ako me zovete Stefani zato što me znate, onda me uopšte ne poznajete”, kaže u intervjuu koji je dala „Njujork magazinu”.

Zatim izgled. U prirodi sićušna (155 santimetara), morala je da poraste ekstravagantnom šminkom (veštačke trepavice od pet santimetara) i dodacima od pete do glave (štikle od 15 santimetara, predimezionirane crne naočare i svakojake skalamerije na glavi. Onda vešto puštanje u opticaj glasina da je biseksualka (a nije, mada se pojavljuje na skupovima aktivista gej pokreta) – i naravno, stalna briga kako će njeni nastupi, koji su manje pevanje pesama, a više „instalacije”, performans u kojem su vizuelni efekti često važniji od zvučnih – da izgledaju na Jutjubu.

Slici koja se sastoji od 480 sa 360 tačaka podređeno je i svetlo (mora dobro da joj se vidi lice). Otuda, glavnina zarade od njene muzike (koju inače sama piše), dolazi od digitalne prodaje preko „ajtjuna”, ali je činjenica da veliki deo njene publika nije platio ništa za to da je ima u svojim mobilnim telefonima ili „ajpodima”. To je već pomenuta milijarda sa interneta „skinutih” njenih izvođenja, u čemu trenutno nema premca.

Reč je, inače, o mladoj ženi koja nije samo marioneta industrije, nego i samosvojna ličnost, koja zna šta hoće i sama daje doprinos tome šta je. Poziva se pri tom na idola pop-arta Endija Vorhola: i ona bi naime da komercijalnu umetnost pretvori u onu pravu. „Verujem u glamurozni život”, kaže. Često, često govori i o slavi. Ona za nju nije samo biti stalno fotografisan, već, po njoj, pre svega „unutrašnji osećaj samopouzdanja”, pri čemu „ne morate da budete žrtva svog okruženja”.

Fanovima, koje inače naziva „čudovištima”, poručuje da imaju pravo da se ponašaju kao da su slavni, jer „svako može da bude ono što želi”. Veoma slobodno koristi leksikon seksa: kaže da zvezde „masturbiraju” kad neprestano menjaju svoj izgled, a svoje izvođenje na sceni poredi sa „orgazmom”. Iako je imala nekoliko ljubavi, tabloidi je danas ne dovode u vezu ni sa jednim muškarcem (ni ženom). „Rešila sam da se udam za svoju umetnost”, objašnjava.

Magazin „Tajm” je Lejdi Gagu nedavno uvrstio među 100 najuticajnijih ličnosti sveta, a mini esej o njoj u tom broju napisala je koleginica Sindi Loper, koja konstatuje: „Ona sama je umetnost”. „Gaga je definitivno post-Madona”, smatra kritičar „Njujorkera”, dok se u eseju koji objavljuje „Atlantik” magazin, ide korak dalje: tamo je predstavljena – kao „poslednja pop zvezda”.

Milan Mišić