Arhitektonski višak na skandinavski način

Protekle sedmice bili smo preplavljeni arhitekturom. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture rasprostrla se po ulicama, galerijama, kulturnim centrima, zaposela sale opština i fakulteta... Pokazalo se da je konstatacija Mie David, direktorke Kulturnog centra na otvaranju Nedelje arhitekture bila u potpunosti tačna kada je izjavila da je toliko raznovrsnih i raznorodnih programa da teško da će iko moći svemu da prisustvuje. Koncipiran u više nivoa, program Nedelje arhitekture pokazao je da su organizatori uzeli u obzir različita interesovanja i obrazovnu strukturu potencijalne publike.

Beograđani su mogli da uživaju u šetnjama sa arhitektom koji im je govorio o autorima nekih važnih gradskih kuća, mogli su da obiđu i mnogobrojne izložbe (većinu i u „Noći muzeja”) i tako da uporede kvalitete ovdašnje arhitekture moderne između dva svetska rata sa još postojećim kućama sagrađenim u vreme Bauhausa, da vide kuda ide stambena arhitektura Skandinavije, kakva je arhitektura Niša i Valjeva, ili kako je, crtajući, razmišljao o prostoru rano preminuli Miloš Bobić, glavni urednik kultnih Komunikacija, časopisa koji je izlazio osamdesetih godina prošlog veka u Beogradu.

Profesionalci su mogli da biraju između mnogobrojnih predavanja, okruglih stolova, prezentacija i gostujućih manifestacija. Ove godine tema je bila stanovanje. Naizgled mala, a u suštini reč je o jednom od najzahtevnijih i najčešćih arhitektonskih zadataka. Beogradska škola stambene arhitekture bila je veoma cenjena u nekadašnjoj Jugoslaviji. Danas se mnogo toga promenilo i izbor ove teme mogao bi se protumačiti kao želja da se skrene pažnja na haotičnu, skandalozno devastirajuću stambenu izgradnju u najužem centru Beograda, čak i u onim delovima koji su, ne tako davno, bili među najprijatnijim rezidencijalnim četvrtima. Treba samo prošetati ulicama oko Kalenićeve pijace pa videti do koje mere se bahato i nepovratno uništava kvalitetno gradsko tkivo.(/slika2)

Skandinavci su izložbama i predavanjima predstavili svoju stambenu arhitekturu. Norvežani, Šveđani, Danci i Finci govorili su šta ih inspiriše, kako se bore sa klimatskim ograničenjima i kako ona utiču na izgled objekta, konstatovali su da žive u izuzetno uređenim zemljama i za samo jedan dan boravka u Beogradu primetili da je kod nas mnogo toga prepušteno slučaju. Veliki broj primera iz skandinavske prakse doticao se, osim ekstremno oštrih klimatskih uslova, i problema socijalnog stanovanja. Videli smo veoma originalne pristupe, kako na minimalnoj kvadraturi zadovoljiti maksimum životnih potreba. Prikazali su objekte u kojima se korisnici dobro i sigurno osećaju, a ostalo je i mesta za onaj višak koji se zove arhitektonski kvalitet. Saznali smo i kolika je razlika među njima. Dok Norvežani veoma poštuju svoje zakone i ograničenja i ingeniozno uspevaju da implementiraju savremena arhitektonska rešenja u zaštićeno gradsko tkivo, Danci se mogu smatrati buntovnicima koji se oštro bore protiv restrikcija koje im postavljaju nekad rigidni zakoni stambene regulative. S druge strane, budžeti za njihovu socijalnu stambenu izgradnju nisu uporedivi sa evropskim, a nikako sa našim. Ipak, treba imati u vidu da je građenje u ekstremno teškim klimatskim uslovima blizu Severnog pola jako skupo, od materijala i mehanizacije pa do radne snage.

Da kod nas ima potencijala, a ne baš želje, pokazuje nam ono malo zgrada socijalnog stanovanja izgrađenih po Beogradu i još ponekom gradu u Srbiji. A za to nisu krivi arhitekti. Poslednjeg dana Beogradske nedelje arhitekture održani su Beogradski dani Orisa. Zagrebački, a regionalno čuveni časopis za arhitekturu i kulturu „Oris” već deset godina u Zagrebu i Ljubljani organizuje svoje Dane. Pozivaju se svetski poznati arhitekti, promovišu kvalitetni autori iz regije, Evrope i sveta. Skoro da je sva svetska arhitektonska elita, uz poneke izuzetke, predavala na Danima Orisa. Poslednjeg vikenda u oktobru po nekoliko autobusa punih studenata i arhitekata kretalo je put Zagreba, ređe Ljubljane, da bi čuli ta predavanja. A onda su Dani Orisa stigli u Beograd. Oko hiljadu posetilaca iz Srbije i regije došlo je da sluša dvojicu španskih arhitekata (Martin Leharaga i Žordi Badija), jedan tandem poreklom iz Hrvatske na dvadesetogodišnjem privremenom radu u Holandiji (Branimir Medić i Pero Puljiz), jednog ovdašnjeg arhitektu (Brana Mitrović) i jednu arhitektonsku zvezdu – Vinija Masa. Dok su Španci pokazali kako arhitektura može biti puna strasti, a opet duboko promišljena i jednostavna, sa izuzetnim osećajem za neočekivane detalje, tandem Medić–Puljiz dokazao je da klasična moderna još može biti velika inspiracija, a Brana Mitrović je kritičkom analizom svog opusa demonstrirao sve muke ovdašnjih arhitekata na putu od ideje do realizacije. U vrhunskom intelektualnom performansu Vini Mas je vizionarski govorio o nekim velikim problemima današnjeg sveta. U sali Doma sindikata bez daha se slušalo izlaganje čoveka koji francuskom predsedniku govori o tome kakva je njegova vizija Pariza u sledećih 20 godina, a frenetičan aplauz na kraju bio je jasan znak da glad za ovakvim manifestacijama i gostima ni izbliza nije utoljena. Pretpostavljam da će intenzitet arhitektonskih događaja u sledećih nekoliko meseci oslabiti. Ali, ne brinite, već su pred nama Mikser Design Expo i Beogradska nedelja dizajna.

Snežana Ristić