Trgovištu preti talas od pet metara

Tr­go­vi­šte – Pot­pu­no ne­za­in­te­re­so­va­ni za hi­to­ve iz ka­snih osam­de­se­tih s Ra­dio Kfo­ra i naj­no­vi­je ve­sti na al­ban­skom je­zi­ku, ko­je do­pi­ru iz zvuč­ni­ka, vi­ju­ga­mo uskim as­falt­nim pu­tem, pre­va­lju­ju­ći pe­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra iz­me­đu Vra­nja i naj­ne­ra­zvi­je­ni­je srp­ske op­šti­ne, Tr­go­vi­šta. Dok s na­še le­ve stra­ne pro­mi­ču ne­mi sve­do­ci – ka­me­ne fi­gu­re po­put onih iz Đa­vo­lje va­ro­ši – sa de­sne su u ne­pre­kid­nom ni­zu po­sle­di­ce „bož­je ka­zne” ko­jom su sta­ri­ji me­šta­ni sklo­ni da ob­ja­sne ka­ta­stro­fu ko­ja ih je za­de­si­la.

Ta­mo gde su do pre ne­ko­li­ko da­na bi­le ša­re­ne ba­šte i pla­ste­ni­ci s ra­nim po­vr­ćem, sa­da su gli­na i žu­ti pe­sak glat­ki po­put pla­ste­li­na, ru­še­vi­ne mo­sto­va i lo­kal­nih pu­te­va, to­ne ot­pa­da, pre­vr­nu­ta vo­zi­la i po­ki­da­ne ži­ce – za­stra­šu­ju­ći uči­nak po­pla­ve od 15. ma­ja ka­kva se u ovom kra­ju ne pam­ti od 1922. go­di­ne. „Ko će da mi vra­ti za­se­ja­ni grah”, pi­ta sta­ri­ca iz jed­ne ku­će po­kraj pu­ta, dok po­ma­že mu­žu da iz­ba­ci vo­du iz me­tar i po po­pla­vlje­nog po­dru­ma.

Ne­vo­lja ni­kad ne do­la­zi sa­ma. U po­gra­nič­noj op­šti­ni Tr­go­vi­šte, gde se pre­ko br­da do­vi­ku­ju s kom­ši­ja­ma iz Ma­ke­do­ni­je, sa­da stra­hu­ju od no­ve ka­ta­stro­fe. Po­sle iz­li­va­nja Pči­nje i okol­nih re­ka (Tri­pu­šni­ce, Ko­zje­dol­ske i Le­snič­ke re­ke), ka­da je dvo­je lju­di na­stra­da­lo, pro­ra­di­la su okol­na kli­zi­šta. Jed­no od njih, na sa­mo ki­lo­me­tar i po od Tr­go­vi­šta, pre­ti da iza­zo­ve ve­li­ki po­plav­ni ta­las u ko­me bi vo­da iz Tri­pu­šni­ce mo­gla da po­te­ra oko 300.000 kub­nih me­ta­ra ze­mlje i mu­lja i bu­kval­no za­tr­pa ovo na­se­lje od pet hi­lja­da du­ša. Ka­ko ka­žu nad­le­žni – po­če­la je tr­ka s vre­me­nom.

Pre­drag Ma­rić, na­čel­nik Sek­to­ra za van­red­ne si­tu­a­ci­je MUP Sr­bi­je, po­ja­šnja­va da je Tr­go­vi­šte „naj­kri­tič­ni­je me­sto u Sr­bi­ji”.

– Ima­mo plan za eva­ku­a­ci­ju sta­nov­ni­štva, ali to je sa­mo jed­na od tri va­ri­jan­te. Ne mo­že­te lju­di­ma re­ći bi­će sve u re­du. Po­sto­ji op­ci­ja da ne bu­de sve u re­du, dru­ga je da de­li­mič­no bu­de do­bro i tre­ća da bu­de pot­pu­no do­bro. Do­go­vo­rio sam se s di­rek­to­rom CIP-a da oni pred­lo­že ra­do­ve. Sa­mo u pe­tak, kli­zi­šte se po­me­ri­lo za 20 san­ti­me­ta­ra – ob­ja­šnja­va Ma­rić za „Po­li­ti­ku”.

(/slika2)Da je si­tu­a­ci­ja alar­mant­na, po­tvr­đu­je nam i ge­ne­ral­ni di­rek­tor Sa­o­bra­ćaj­nog in­sti­tu­ta CIP Mi­lu­tin Ig­nja­to­vić:

– Upu­tio sam eki­pe na kli­zi­šte u Tr­go­vi­štu. Ono ob­u­hva­ta po­vr­ši­nu 400 pu­ta 200 me­ta­ra, a de­blji­na se pre de­talj­nog is­tra­ži­va­nja pro­ce­nju­je na tri me­tra. Ka­da bi se ta ma­sa sru­či­la u re­ku Tri­pu­šni­cu, to bi bi­la stra­ho­ta. To je oko 300.000 ku­bi­ka ze­mlje, plus dr­ve­će, što bi bi­lo oko 600.000 to­na. Ka­da 300.000 ku­bi­ka uđe u po­tok i kad to kre­ne, mo­že da na­pra­vi ka­ta­stro­fu.

Pot­pu­no sve­stan opa­sno­sti je i Vla­sta Pe­tro­vić, pred­sed­nik op­šti­ne Tr­go­vi­šte.

– Pla­ši­mo se da će da se sru­či, za­tvo­ri re­ku i na­pra­vi ve­li­ko je­ze­ro. A on­da da pro­bi­je i da nas po­to­pi! Naj­ve­ro­vat­ni­je ni Tr­go­vi­šta vi­še ne bi bi­lo. Mi ov­de za to le­ka ne­ma­mo – po­ru­ču­je Pe­tro­vić.

U CIP-u tvr­de da ima­ju lek „ne sa­mo za po­pla­ve i kli­zi­šta, već i za tu­ne­le, auto­pu­te­ve, že­le­zni­cu”.

– Na na­šim hi­dra­ši­ma je da pro­ra­ču­na­ju mo­guć­nost pri­vre­me­nog sa­ni­ra­nja kli­zi­šta. Od­no­sno, da se pu­sti kli­zi­šte da pad­ne u re­ku, a da se oko 500 me­ta­ra niz­vod­no na­pra­vi za­grad od be­ton­skih blo­ko­va, da mo­že vo­da da pro­la­zi, a da se mulj za­u­sta­vi, či­me bi­smo spre­či­li udar na na­se­lje – ka­že di­rek­tor Ig­nja­to­vić.

Na li­cu me­sta za­ti­če­mo eki­pu CIP-a, pred­vo­đe­nu gra­đe­vin­skim in­že­nje­rom hi­dro­teh­ni­ke Mi­o­dra­gom Tri­fu­no­vi­ćem, spe­ci­ja­li­stom za re­gu­la­ci­ju bu­ji­ca i kli­zi­šta. Dok sni­ma­ju ugro­že­no br­do, Tri­fu­no­vić za­bri­nu­to vr­ti gla­vom.

– Uoči­li smo kli­za­nje te­re­na na du­ži­ni od 400 me­ta­ra. Ne­vo­lja je u to­me što ima­mo ovu ko­si­nu od 200-300 me­ta­ra i što je re­ka bu­jič­na, za­tvo­re­na na jed­nom uza­nom pro­sto­ru. Kli­za­nje ši­rih raz­me­ra iza­zva­lo bi ka­ta­stro­fu. Ko­ri­to mo­že da bu­de pre­gra­đe­no me­kim ma­te­ri­ja­lom, ko­ji ovaj vo­do­tok mo­že pro­bi­ti, što bi stvo­ri­lo po­plav­ni ta­las u Tr­go­vi­štu vi­si­ne pet-šest me­ta­ra. Imao bi ve­li­ku di­na­mič­ku sna­gu i ru­šio bi sve do ušća Tri­pu­šni­ce u Pči­nju, ali se na­dam da stam­be­ne ku­će ne bi bi­le sru­še­ne – ka­že za Tri­fu­no­vić za naš list.

U ne­iz­ve­sno­sti i stra­hu od no­vog ta­la­sa, u Tr­go­vi­štu po­ku­ša­va­ju da sa­ni­ra­ju šte­tu od po­pla­ve 15. ma­ja. Šte­tu pro­ce­nju­ju na vi­še od mi­li­on evra, što je astro­nom­ska su­ma u op­šti­ni u ko­joj tek sva­ki še­sti gra­đa­nin ima ne­ki po­sao. Po­sle po­pla­ve, zbog pre­ki­nu­tih te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, za­tvo­re­ne su i dve ban­ke ko­je su ra­di­le, pa pen­zi­o­ne­ri mo­ra­ju da pu­tu­ju u Vra­nje da po­dig­nu no­vac.

Zla­ta Sto­šić, iz se­la Ko­zji Dol, či­je dvo­ri­šte je pot­pu­no uni­šte­no, pri­ča da je bu­ji­ca pre­vr­ta­la auto­mo­bi­le kao ku­ti­je od ši­bi­ca:

– Od po­ljo­pri­vre­de ne­ma­mo vi­še ni­šta. Vo­da nam je od­ne­la sve ko­ko­ške a na­stra­da­lo je i ja­re. U dvo­ri­štu se po­ja­vi­la ru­pa i kom­ši­ja Po­po­vić je ju­če na­suo dva ka­mi­o­na šo­de­ra.

Op­štin­ski čel­ni­ci is­ti­ču da ne bi sme­la da se če­ka zi­ma.

– Bi­li smo na dnu i pre ovo­ga. Lju­di me ne raz­u­me­ju, ve­li­ki je pri­ti­sak, ga­la­ma, ne­za­do­volj­stvo – ža­li se pred­sed­nik Pe­tro­vić. Zvo­ni mu te­le­fon. Zo­vu iz zre­nja­nin­skog „Agro­ži­va”, nu­de sve­žu pi­le­ti­nu, kon­zer­ve i sa­la­me. Na­sta­vlja­mo raz­go­vor:

– Da­le­ko smo od sve­ta, od glav­nih pu­te­va. Sa­da je uni­šte­na kom­plet­na in­fra­struk­tu­ra op­šti­ne. Pu­te­vi, 13 mo­sto­va, te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je, stru­ja, vo­do­vod u svim se­li­ma, bra­ne, ka­na­li­za­ci­ja... To vi­še ne po­sto­ji. Ni­je­dan lo­kal­ni put vi­še ni­je u funk­ci­ji. Po­to­plje­no je oko 300 ku­ća. Šte­ta je ve­ća od mi­li­on evra. Sa­mo be­dem po­red Pči­nje ko­ji mo­ra da se ob­no­vi ko­šta­će po­la mi­li­o­na. Naj­ve­ću po­moć smo do­bi­li od Vla­de Sr­bi­je, 15 mi­li­o­na di­na­ra, od če­ga će po­ro­di­ca­ma dvo­je na­stra­da­lih bi­ti uru­če­no po 250.000 di­na­ra. Od gra­da Be­o­gra­da tri mi­li­o­na, No­vi Sad na­ja­vlju­je pet mi­li­o­na. Kom­pa­ni­ja „MK Ko­merc” upla­ti­la je mi­li­on, ko­li­ko i „Jat”, be­o­grad­ska „La­sta” 500.000 di­na­ra. Ima­mo na­ja­ve i za ve­ća sred­stva iz NIP-a, mi­ni­star­ka je obe­ća­la pro­jek­te po hit­nom po­stup­ku – na­ja­vlju­je Pe­tro­vić.

(/slika3)Mno­gi me­šta­ni, me­đu­tim, ne­ma­ju do­volj­no po­ve­re­nja u Pe­tro­vi­će­va obe­ća­nja. Ugo­sti­telj Pe­trun Sto­šić, zva­ni Zaj­ko, po­ka­zu­je nam sru­še­ni most ko­ji su sa­mi gra­đa­ni zi­da­li.

– Gra­nje se za­gla­vi­lo iz­me­đu nje­go­vih stu­bo­va i na­pra­vi­lo čep. Ubr­zo je na­sta­lo je­ze­ro, zbog ko­ga iz­gi­bo­še ovi lju­di uz­vod­no. Ni­vo vo­de se po­di­gao za 10 me­ta­ra! A on­da su, od si­li­ne, pu­kli be­ton­ski stu­bo­vi i sva ta ma­sa je po­ku­lja­la pre­ma Tr­go­vi­štu. Kri­vi su pred­sed­nik op­šti­ne Vla­sta Pe­tro­vić, ko­ji sva­ko ve­če igra koc­ki­ce u Do­mu pen­zi­o­ne­ra, i nje­go­vi pret­hod­ni­ci. Ni­su se in­te­re­so­va­li za ove di­vlje mo­sto­ve i od­vod­ne ka­na­le – op­tu­žu­je Zaj­ko.

Dok raz­go­va­ra­mo sa Zaj­kom, s dru­ge stra­ne sru­še­nog mo­sta do­la­zi kom­ši­ja Ve­li­mir Dim­ko­vić, či­ja je po­ro­di­ca od­se­če­na od Tr­go­vi­šta. Ka­ko ka­že, mo­ra­ju da idu po­la ki­lo­me­tra uz­vod­no i pre­la­ze na­bu­ja­lu re­ku pre­ko sru­še­ne to­po­le.

– Bio sam tri-če­ti­ri pu­ta kod pred­sed­ni­ka op­šti­ne, ali nam ni­šta ni­je po­mo­gao. De­ca će da mi po­pa­da­ju u vo­du – vi­če Dim­ko­vić, nad­ja­ča­va­ju­ći huk Ko­zje­dol­ske re­ke.

Če­do­mir Jo­va­no­vić ra­di u op­šti­ni od 1981, a du­že od de­ce­ni­je je ko­mu­nal­ni in­spek­tor. Od Jo­va­no­vi­ća sa­zna­je­mo da se u odr­ža­va­nje ko­ri­ta ni­je se ula­ga­lo od 1967. go­di­ne.

– Ono je go­di­na­ma ste­šnja­va­no, jer su se po­ja­vi­li pri­vat­ni uzur­pa­to­ri, ko­ji su ob­ra­đi­va­li plod­no ze­mlji­šte po­red re­ke. Od­go­vor­ni su vo­do­pri­vre­da i op­šti­na. Ko­ri­to je mo­ra­lo da se či­sti i pro­ši­ru­je bar jed­nom u 10 go­di­na – do­da­je Jo­va­no­vić.

Pre­drag Ma­rić ka­že da pred­sed­ni­ci op­šti­na ima­ju ve­li­ku od­go­vor­nost za ono što ra­de, ali da re­zo­nu­ju po prin­ci­pu „svi smo kri­vi i ni­ko ni­je kriv“.

– Ne mo­že­te uvek da se kri­je­te i vi­če­te da ne­ma pa­ra. Po­sto­je ne­ke stva­ri ko­je mo­gu i bez ve­li­kih pa­ra da se ura­de – po­ru­ču­je Ma­rić.

Upr­kos ne­dav­noj tra­ge­di­ji, su­bo­ta je u Tr­go­vi­štu bi­la sve­ča­ni dan jer se obe­le­ža­va op­štin­ska sla­va Sve­ti Ni­ko­la. Zbog te­ških okol­no­sti, ovog pu­ta ni­je bi­lo li­ti­je, ali je bi­lo mno­go po­li­tič­kih var­ni­ca, pre­pu­ca­va­nja i ne­za­do­volj­stva. Tr­go­vi­šte je, oči­to, na kli­za­vom te­re­nu.

Bo­jan Bil­bi­ja

----------------------------------------------------------

Mi­šo, vra­ti se, od­ne­će te vo­da

Bi­lja­na Sta­men­ko­vić, ćer­ka je Vu­ko­sa­ve (46), ko­ja je po­gi­nu­la u po­pla­vi za­jed­no s Ra­do­va­nom Zlat­ko­vi­ćem.

– Maj­ka je po­šla u su­sed­no se­lo i sklo­ni­la se u ba­ra­ku kod Ra­do­va­na, dok pro­đe ki­ša. Ali, na­i­šao je ta­las i od­neo ih sa sve ba­ra­kom. Op­šti­na nam još ni­je da­la 250.000 di­na­ra po­mo­ći ko­ju je do­de­li­la vla­da – na­vo­di Bi­lja­na.

Mi­loš Đor­đe­vić (21) či­tav sat se bo­rio s bu­ji­com u po­ku­ša­ju da spa­se Vu­ko­sa­vu i Ra­do­va­na, ko­ji mu je bio te­ča.

– Dok sam pro­la­zio po­red ba­ra­ke po­če­la je da pa­da ja­ka ki­ša. Sklo­nio sam se ma­lo kod njih i po­sle oti­šao. Kod ku­će mi je maj­ka re­kla da se ču­la s nji­ma i da im je vo­da op­ko­li­la ba­ra­ku. Kre­nuo sam da vi­dim. Pre­šao sam pre­ko dr­ve­nog mo­sti­ća, ko­ji je od­mah pao za mnom. Ski­nuo sam pr­sluk i kre­nuo kroz vo­du, dr­že­ći se za dr­ve­će. Vo­da mi je već bi­la do gru­di, ma­ti­ca je po­če­la da me di­že. Te­ča mi je do­vik­nuo: „Mi­šo, vra­ti se, od­ne­će te vo­da!” Us­peo sam pre­ko jed­nog plo­ta da se do­ko­pam oba­le. Kre­nuo sam ku­ći da se pre­svu­čem, ka­da su ja­vi­li da je vo­da od­ne­la i njih i ba­ra­ku. Na­šli su ih tek su­tra­dan, 200 me­ta­ra da­lje.

B. B.

-----------------------------------------------------------------

Ma­ke­do­ni­ja bli­zu, a da­le­ko

Ne­ka­da je Tr­go­vi­šte ima­lo pet fa­bri­ka, u ko­ji­ma je ra­di­lo oko 1.500 lju­di. Da­nas ra­di sa­mo jed­na, sa sto­ti­nak za­po­sle­nih, a u ce­loj op­šti­ni po­sao ima ma­nje od hi­lja­du lju­di. Na vla­sti su G17 plus, DS i SPS, ali ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo da je DS ko­a­li­ci­ju na­pu­stio još 26. mar­ta. Iako ima 47 ki­lo­me­ta­ra du­gač­ku gra­ni­cu s Ma­ke­do­ni­jom, ne po­sto­ji ni­je­dan gra­nič­ni pre­laz, pa me­šta­ni pre­va­lju­ju 160 ki­lo­me­ta­ra u jed­nom prav­cu da bi po­se­ti­li ro­đa­ke pre­ko br­da, ob­ja­šnja­va po­moć­nik pred­sed­ni­ka op­šti­ne, gra­đe­vin­ski in­že­njer Mi­lo­rad Ni­ko­lić.

B. B.