Uvode se standardi za znakovni jezik

Nacrtom zakona o srpskom znakovnom jeziku biće standardizovan jezik gluvih osoba i istovremeno će biti regulisan status tumača za znakovni jezik, najavljuje u razgovoru za „Politiku” pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Vladimir Pešić. Kako ističe naš sagovornik, znakovni jezici spadaju u grupu jezika manjinskih zajednica, a pravo na upotrebu ovih jezika garantovano je Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka, brojnim evropskim zakonima, a Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom predstavlja prvi obavezujući međunarodni dokument koji se bavi osobama sa invaliditetom.

„Ministarstvo je u saradnji sa Savezom gluvih i nagluvih Srbije formiralo dve radne grupe – grupu za izradu predloga Zakona o znakovnom jeziku i grupu za standardizaciju srpskog znakovnog jezika. Nacrtom Zakona biće definisan i status znakovnih tumača – počev od njihove obuke, preko izdavanja diploma, do preciziranja ko ima prava na znakovnog tumača”, ističe Vladimir Pešić

Naš sagovornik dodaje da je do pre nekoliko meseci u našoj zemlji bilo svega deset sudskih tumača za znakovni jezik, koji su gluvima i nagluvima pomagali u komunikaciji s predstavnicima zdravstva, sudstva i opštinskih službi. U Beogradu postoji servis znakovnih tumača, koji radi pri Gradskom savezu gluvih i nagluvih osoba i to je jedinstveni pilot projekat u zemlji, jer status znakovnih tumača mora da se reši na nacionalnom nivou – u susednoj Sloveniji to je regulisano kroz sistem vaučera koji gluvim osobama daje pravo da određeni broj sati mesečno koriste usluge znakovnih tumača.

Naš sagovornik dodaje da Radio-televizija Srbije, TV Foks i TV B92 plaćaju usluge Saveza gluvih i nagluvih i imaju znakovne tumače koji „prevode” vesti, a Ministarstvo rada i socijalne politike je sa nacionalnom televizijom ušlo u nabavku softvera za titlovanje programskog sadržaja, koji omogućava da se određenom kombinacijom dugmića na daljinskom aparatu prati televizijski program.

Vladimir Pešić ističe da baza podataka o broju gluvih i nagluvih osoba u Srbiji ne postoji, a po evidenciji Saveza gluvih i nagluvih Srbije u našoj zemlji živi oko 50.000 osoba sa oštećenim sluhom.

Vaso Obradović iz Saveza gluvih i nagluvih Srbije kaže da istraživanje o statusu i potrebama gluvih i nagluvih osoba u Srbiji, koje je urađeno na uzorku od 562 ispitanika iz 38 organizacija gluvih i nagluvih osoba, pokazuje da najveći broj njih ima srednju školu – 496, osnovnu školu završilo je 45 osoba, šest ispitanika ima diplomu više škole, a fakultet je završilo svega pet ispitanika. Ova studija takođe je pokazala da se najveći broj njih bavi šivenjem i krojenjem, obućarstvom, tapetarstvom, molerajem, pekarstvom, tehničkim crtanjem, dizajniranjem, stolarstvom i limarstvom.

Na pitanje da li koriste slušni aparat, 415 osoba odgovorilo je da ne koristi pomoćna auditivna sredstva, 65 njih koristi aparat samo na desnom uvu, 44 osobe koriste aparat samo na levom uvu, 33 ispitanika koriste slušni aparat na oba uva, a samo pet osoba ima kohlearni implant.

„Zabrinjavajuće zvuči podatak da 74 odsto ispitanika ne koristi slušni aparat, bilo zbog toga što ima teško oštećenje sluha i slušni aparat im ne pomaže ili zato što su ovi aparati skupi i nemaju para da ih kupe. U komunikaciji sa okolinom najveći broj gluvih i nagluvih osoba (220 njih) koristi znakovni jezik, zatim sledi kombinacija verbalnog i znakovnog jezika, a 29 ispitanika ima samo verbalnu komunikaciju sa okolinom.

Katarina Đorđević