U Kraljevu sve više siromašnih

Kraljevo – Trenutno su na spisku primalaca materijalnog obezbeđenja porodica u Kraljevu 1273 domaćinstva, sa oko tri hiljade i dvesta lica među kojima je najviše, odnosno 1400 dece, zatim 532 samca... Ova domaćinstva iz republičke kase primaju mesečno od pet i po hiljada do najviše jedanaest hiljada dinara u situaciji kada je mesečna potrošnja četvoročlane porodice oko 42.000 dinara i najviše se – čak oko polovina tih troškova odnosni na hranu.

Kada se ovi podaci uporede sa ukupnim brojem domaćinstava na ovom području, kojih je oko 40.000, socijalna slika možda i ne bi bila zabrinjavajuća da siromašnih uistinu nije znatno više. Naime, kako doznajemo od Svetlane Dražević, direktora Centra za socijalni rad u Kraljevu, nekoliko puta je veći broj zahteva koje ugrožene porodice podnose ovoj ustanovi za socijalnu pomoć. Takođe, broj onih koji već primaju tu pomoć i broj onih koji pomoć traže veći je skoro tri puta nego u susednim gradovima poput, recimo, Kruševca, Čačka...

– Najčešći razlog što nismo u stanju da povoljno rešimo znatan broj takvih zahteva jeste to što se pojedini članovi porodica vode kao stalno zaposlena lica. Rade, a uistinu nemaju stalne izvore prihoda, jer plate već mesecima ne primaju tako da su samo na papiru zbrinuti a stvarno su egzistencijalno ugroženi – ističe za „Politiku“ Svetlana Dražević.

Stoga u ovoj ustanovi pribegavaju i jednokratnoj pomoći, a reč je o takozvanim dodatnim socijalnim davanjima iz gradskog budžeta, pa su samo u maju tako potpomognuta 382 lica, a od početka ove godine njih 1800, i u te svrhe je do sada utrošeno 6.653.000 dinara. Takođe, i tražnja te jednokratne pomoći je iz dana u dan sve veća, odnosno nekoliko puta ih je više od broja koji se povoljno reši. Različiti su iznosi takve pomoći, a obično je reč od dve, tri, pet hiljada dinara. Ljudi najčešće traže novac za ishranu, lekove, troškove sahranjivanja bližnjih članova porodice.

Najčešći razlog za ovako poraznu socijalnu sliku u Kraljevu je krah ovdašnje teške industrije, velikih fabrika poput „Magnohroma“, Fabrike vagona i „Jasena“ i gotovo bez izuzetka neuspešna privatizacija tridesetak drugih društvenih preduzeća.

– Pokušavamo da u saradnji sa ovdašnjom filijalom Republičkog tržišta rada bar radno sposobnim a socijalno ugroženim stanovnicima obezbedimo neki posao. Saradnja sa pomenutom ustanovom je sve bolja, ljudi ne odbijaju ponuđene poslove ali je potražnja za radnicima nedovoljna – kaže Svetlana Dražević.

M. Dugalić