У Краљеву све више сиромашних

Краљево – Тренутно су на списку прималаца материјалног обезбеђења породица у Краљеву 1273 домаћинства, са око три хиљаде и двеста лица међу којима је највише, односно 1400 деце, затим 532 самца... Ова домаћинства из републичке касе примају месечно од пет и по хиљада до највише једанаест хиљада динара у ситуацији када је месечна потрошња четворочлане породице око 42.000 динара и највише се – чак око половина тих трошкова односни на храну.

Када се ови подаци упореде са укупним бројем домаћинстава на овом подручју, којих је око 40.000, социјална слика можда и не би била забрињавајућа да сиромашних уистину није знатно више. Наиме, како дознајемо од Светлане Дражевић, директора Центра за социјални рад у Краљеву, неколико пута је већи број захтева које угрожене породице подносе овој установи за социјалну помоћ. Такође, број оних који већ примају ту помоћ и број оних који помоћ траже већи је скоро три пута него у суседним градовима попут, рецимо, Крушевца, Чачка...

– Најчешћи разлог што нисмо у стању да повољно решимо знатан број таквих захтева јесте то што се поједини чланови породица воде као стално запослена лица. Раде, а уистину немају сталне изворе прихода, јер плате већ месецима не примају тако да су само на папиру збринути а стварно су егзистенцијално угрожени – истиче за „Политику“ Светлана Дражевић.

Стога у овој установи прибегавају и једнократној помоћи, а реч је о такозваним додатним социјалним давањима из градског буџета, па су само у мају тако потпомогнута 382 лица, а од почетка ове године њих 1800, и у те сврхе је до сада утрошено 6.653.000 динара. Такође, и тражња те једнократне помоћи је из дана у дан све већа, односно неколико пута их је више од броја који се повољно реши. Различити су износи такве помоћи, а обично је реч од две, три, пет хиљада динара. Људи најчешће траже новац за исхрану, лекове, трошкове сахрањивања ближњих чланова породице.

Најчешћи разлог за овако поразну социјалну слику у Краљеву је крах овдашње тешке индустрије, великих фабрика попут „Магнохрома“, Фабрике вагона и „Јасена“ и готово без изузетка неуспешна приватизација тридесетак других друштвених предузећа.

– Покушавамо да у сарадњи са овдашњом филијалом Републичког тржишта рада бар радно способним а социјално угроженим становницима обезбедимо неки посао. Сарадња са поменутом установом је све боља, људи не одбијају понуђене послове али је потражња за радницима недовољна – каже Светлана Дражевић.

М. Дугалић