Kongres žuri, Pentagon koči

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 31. maja – Pentagon nije baš najsrećniji što je Kongres započeo političku proceduru ozakonjenja otvorenog služenja homoseksualaca u armiji pre nego što su stručno razmotreni svi aspekti te promene i njen uticaj na borbenu gotovost i moral armije u okolnostima kada je ona angažovana u dva rata.

Iako je izgledalo da su, kada je ovo pitanje u februaru stavljeno na dnevni red, i političari i vojnici na istoj talasnoj dužini i saglasni da dosadašnju praksu „ne pitaj, ne kaži” treba promeniti, očigledno je da vojni vrh smatra kako se za ovaj zaokret treba pripremiti mnogo pažljivije i pristupiti mu sa velikim oprezom.

O tome je u nedelju, u intervjuu Si-En-Enu govorio admiral Majkl Malen, načelnih Združenog generalštaba američke vojske, koji smatra da je promena neophodna, ali da bi bilo bolje da je Kongres sačekao do 1. decembra, dokle Pentagon treba da sačini svoju analizu taktičkih pitanja i problema koje će doneti otvoreno služenje „gej populacije” (termin homoseksualci ovde se smatra politički nekorektnim).

Politika „ne pitaj, ne kaži” ozvaničena je 1993, kao jedna od prvih većih mera prve Klintonove administracije i kompromis zagovornika i protivnika otvorenog prisustva homoseksualaca u armijskim redovima. Ona podrazumeva da oni sa istopolnim seksualnim sklonostima mogu da budu u uniformi sve dok se otvoreno ne izjašnjavaju o tome, dok sa svoje strane armija to pitanje neće pokretati. Ali kad to postane javna činjenica, sledi otkaz. Od 1993. zbog homoseksualnosti je otpušteno 13.000 vojnih profesionalaca.

„Ne želimo da ovo unese napetost u trupe u vreme dok su angažovane u dva rata”, izjavio je admiral Malen, koga u ovakvom stavu podržava i bivši kolega, general Kolin Pauel, načelnik Generalštaba od 1989. do 1993, i šef diplomatije u Bušovoj administraciji (2001–2005).

Državni sekretar za odbranu Robert Gejts, koji je na to mesto prvobitno imenovan takođe od strane Buša, kaže pak „da može da prihvati” promenu, ali bi i on voleo da prvo vidi kako to bez problema može da bude primenjeno.

Da će problema biti, niko ne sumnja. To, kako prenosi štampa, brine i same homoseksualce u armiji, kojih je, prema jednoj studiji Univerziteta Kalifornije, oko 66.000, ili 2,2 odsto ukupnog vojnog personala. Oni nisu oduševljeni predstojećom promenom strahujući da bi, kad njihova seksualna orijentacija bude obelodanjena, mogli da budu tretirani drugačije od drugih, šikanirani od kolega, da budu posebno smešteni (što zagovara komanda marinaca), da saborci sa kojima su dosad bili u prijateljskim odnosima počnu da ih izbegavaju i da će krajnji rezultat biti porast broja incidenata protiv homoseksualaca.

Mnogi homoseksualnost osporavaju i na verskoj osnovi, ima nedoumica i oko toga na kakve benefite mogu da računaju partneri istopolnih veza (u nekim saveznim državama homoseksualni brakovi su legalizovani, ali ih federalna administracija ne priznaje). Ima dakle mnogo praktičnih pitanja koja su zasad bez odgovora.

Ukidanje odredbe „ne pitaj, ne kaži”, bilo je inače jedno od važnih predizbornih obećanja Baraka Obame, za koga je glasala, kako se procenjuje, većina gej populacije. Početak kongresne procedure je svakako namera da se ovo obećanje ispuni, mada, uoči važnih izbora u novembru, na kojima republikanci žele da povrate kongresnu većinu, opozicija sada sakuplja političke poene optužujući predsednika da popuštajući gej lobiju, ignoriše probleme koje ova promena može da stvori u armiji.

Vojska će, međutim, imati poslednju reč: da bi novi zakon stupio na snagu, Pentagon mora zvanično da potvrdi da to neće negativno uticati na moral i borbenu gotovost.

M. Mišić