Krivična istraga protiv Britiš petroleuma

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 2. juna – Američki javni tužilac je najavio krivičnu istragu i moguću građansku parnicu protiv naftnog džina „Britiš petroleum”, britanske kompanije čija je istraživačka platforma izazvala najveću ekološku katastrofu u američkoj istoriji.

Kompaniji je naređeno da sačuva svu internu dokumentaciju, kako bi se utvrdilo da li su, radi ušteda u troškovima, ignorisane neke bezbednosne predostrožnosti, da li su ignorisana neka upozorenja o tehničkim problemima i da li je adekvatno reagovano kada je 20. aprila platforma eksplodirala i otišla na okeansko dno, povukavši sa sobom i 11 radnika.

U Americi su se već pomirili da će se izlivanje nastaviti čak do avgusta, do kada će proraditi nova bušotina koja bi trebalo da smanji pritisak na postojećoj. BP je juče prvi put otvoreno saopštio da je digao ruke od nastojanja da to curenje zaustavi, sada samo nastoji da preko neispravne aparature zbog koje nafta nekontrolisano ističe na dubini od 1.500 metara, postavi novu, kojom bi najveći deo crne i masne tečnosti sproveo do tankera na površini.

BP je dosad za saniranje ove industrijske nesreće utrošio punu milijardu dolara, a stručne procene govore da će ukupan trošak možda niti i blizu 10 milijardi. Iz centrale kompanije je poručeno da će biti ispoštovani „sve legitimni zahtevi” za isplatu odštete.

Drama u Meksičkom zalivu ugrožava međutim i samu budućnost doskora po vrednosti četvrte korporacije sveta: ona je samo tokom jučerašnjeg dana, zbog strepnji investitora, izgubila 21 odsto svoje vrednosti na berzi, ili 21,1 milijardu dolara. Ukupno, od izbijanja krize, tržišna vrednost BP je umanjena za 40 odsto, ili 74,4 milijarde.

U krivičnoj istrazi glavna pažnja će biti posvećena utvrđivanju činjenica o tome da li je ova kompanija prekršila neke od mnogih zakona kojih je morala da se pridržava, od onoga o čistoj vodi, do regulative o zaštiti ptica selica i ugroženih vrsta.

Politički, ovo je već postalo dominantna tema druge godine Obaminog predsednikovanja i više se ne poredi samo sa „Katrinom”, pustošnim uraganom koji je 2005. pogodio Nju Orleans, dakle isto priobalje države Luizijana kao i ova džinovska naftna mrlja, već i sa krizom američkih talaca u Iranu, koja je od novembra 1979. do januara 1981. puna 444 dana u političkoj blokadi držala tadašnjeg predsednika Džimija Kartera i na kraju mu donela poraz na izborima za drugi mandat.

Ovoga puta problem je drugačije vrste: ne može se rešiti ni politikom ni diplomatijom, pa ni armijom, s obzirom na to da je problem u ovom momentu isključivo inženjerski: država nema načina da ga sama reši, već tehnologiju i ekspertizu za to ima samo kompanija protiv koje se upravo pokreće krivična istraga.

M. Mišić