Evro maršira

U državnoj kasi najzad se pojavio višak para. To bi trebalo da znači da je vreme trošenja privatizacionih prihoda za "peglanje" državnih minusa otišlo u prošlost. Ipak, zbog prodaje "kapitalca" poput Mobija 63 stigla je 1,1 milijarda evra, što je ne samo finansijsku vlast već i ekonomsku i svaku drugu javnost stavilo na muke kako taj veliki novac treba najbolje potrošiti.

U međuvremenu Vlada Srbije kandidovala je svoj Nacionalni investicioni plan po kome će se u ostatku tekuće i u narodnoj godini po tom osnovu utrošiti 1,2 milijarde evra. Prema predlogu ministra finansija Mlađana Dinkića prioritet bi imali projekti iz sedam sektora – obrazovanje, modernizacije zdravstvenog sistema i zaštite životne sredine, saobraćaj, projekti kojima se na direktan ili indirektan način podstiče privredni razvoj (podsticajne mere za zapošljavanje i preduzetništvo, investicije u energetici, poljoprivredi, vodoprivredi, nauci i turizmu), stambena izgradnja, opšti standard građana (sport, kultura, socijalna zaštita), kao i oni koji se odnose na unapređenje rada državne uprave (sudstva, policije, vojske i državne administracije). Do sada Vlada Srbije je usvojila 11 sektorskih investicionih planova.

Najviše para biće utrošeno u resorima ministarstava za kapitalne investicije i zdravstvo. U prvom slučaju 339 miliona evra, istina ne radi se sve o privatizacionim prihodima, već i o 120 miliona kredita, što je glavnina od 150 miliona evra predviđenih za izgradnju novih mostova na Dunavu kod Beške i Vinče i izgradnju obilaznice oko Beograda.

Pozamašnom investicijom od preko 170 miliona evra u magistralne, regionalne i lokalne puteve s dnevnog reda bi mogla da se skine jedna od najčešćih zamerki stranih investitora – da su nam zalud pogodnosti koje dajemo kad ni osnovno, a to su putevi, nemamo. Da se i ne pominje to da bi i građani Srbije konačno i na javi mogli da imaju puteve bez rupa i sa više traka.

Sa 311 miliona evra mnogo toga se može učiniti i u zdravstvu koje, bar sudeći po namenjenim im sredstvima, ima povelike potrebe. U rekonstrukciju kliničkih centara, bolnica i domova zdravlja biće utrošeno gotovo 260 miliona evra. Ne sve iz privatizacionih prihoda, već se tu računa i 120 miliona evra kreditnih sredstava.

Lep deo kolača, mereći prema drugim korisnicima sredstava, dobiće i poljoprivreda i to 74 miliona evra. Najviše para, čak 43 miliona evra, trebalo bi da bude potrošeno na investicije u urgentne vodoprivredne projekte, dok će se ostatkom sredstava subvencionisati krediti za modernizaciju opreme u poljoprivredi i podsticanje ruralnog razvoja kroz projekte poboljšanja elektromreže, vodovoda i kanalizacije i poboljšanje seoske infrastrukture u celini.

Višak privatizacionih prihoda biće upotrebljen i na izgradnju podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor" koje će koštati 11 miliona evra, kao i na širenje gasifikacije u Srbiji za šta je predviđeno 38 miliona evra. U energetiku bi trebalo da bude uloženo ukupno 53 miliona evra.

Tačno dva miliona evra više predviđeno je za obrazovanje i zahvaljujući sredstvima Nacionalnog investicionog plana u osnovne, srednje škole i Univerzitet trebalo bi da stigne čak 30.000 računara, a trebalo bi da se obnovi i ostala oprema. Inače, podaci Ministarstva obrazovanja pokazuju da je čak četvrtina školskih zgrada u Srbiji stara preko 60 godina, dok je prosečna starost školske opreme preko 40 godina. U preko 55 odsto škola postoji potreba za obimnom rekonstrukcijom, 25 odsto škola nema grejanje, a samo oko 30 odsto ima biblioteku.

Sredstvima NIP-a državna administracija će rešiti i problem sopstvene modernizacije. Za elektronsku upravu predviđeno je 42,8 miliona evra i to za jedinstvenu računarsku mrežu državnih organa RS i institucija od posebnog značaja, fiskalnu decentralizaciju i elektronske javne nabavke.

MUP-u Srbije za nabavku novih vozila, uključujući i vatrogasnih, novu Policijsku akademiju u Sremskoj Kamenici, modernizaciju policijskih stanica i ostale namene pripada 30 miliona evra.

-----------------------------------------------------------

Crkve i manastiri – 15 miliona evra

Sredstvima NIP-a trebalo bi da se donekle dovrše radovi na Hramu Svetog Save i za tu namenu je predviđeno milion evra, dok je za rekonstrukciju manastira Žiča predviđeno 2,3 miliona evra.

Gotovo 12 miliona evra trebalo bi da bude utrošeno na izgradnju i rekonstrukciju manastira od nacionalnog značaja i sakralnog kulturnog nasleđa. 

-----------------------------------------------------------

Turizam – 50 miliona evra

Prema NIP-u investicije u iskorišćavanje potencijala Dunava vredne su 8,4 miliona evra, a investicije u infrastrukture u turističkim centrima 20,5 miliona evra.

Za povećanje konkurentnosti turističkog proizvoda, što podrazumeva i unapređenje ugostiteljske ponude, namenjeno je 16,2 miliona evra, a za marketinško pozicioniranje turističke privrede 3,5 miliona evra.

-----------------------------------------------------------

Kultura – 50 miliona evra

Za rekonstrukciju i modernizaciju nacionalnih ustanova poput Jugoslovenske kinoteke, Arhiva Srbije, Matice Srpske biće utrošeno 22,1 milion evra.

U adaptaciju i dogradnju Narodnog muzeja i Narodne biblioteke u Beogradu biće izdvojeno 8,8 miliona evra. Modernizacija pozorišta bioskopa i domova kulture teška je 14,7 miliona evra, dok će za nabavku instrumenata za Filharmoniju, pozorišta i vojne orkestre biti utrošeno 1,3 miliona evra.

Za rekonstrukciju lokalnih muzeja i biblioteka predviđeno je gotovo tri miliona evra.

-----------------------------------------------------------

Nauka – 30 miliona evra

U naredne dve godine u nauku bi sredstvima NIP-a trebalo da bude uloženo 30 miliona evra. Najviše para, i to 17 miliona evra, potrošiće se na kapitalnu opremu za naučna istraživanja, dok će se na finansiranje realizacije do 50 inovacija godišnje potrošiti 2,5 miliona evra. Za prvu fazu izgradnje naučno-tehničkog parka Radmilovac predviđeno je 2,6 miliona evra, dok će se 7,9 miliona evra dati kao podsticaj u formiranju jedinstvenih informatičkih baza podataka.