Евро маршира

У државној каси најзад се појавио вишак пара. То би требало да значи да је време трошења приватизационих прихода за "пеглање" државних минуса отишло у прошлост. Ипак, због продаје "капиталца" попут Мобија 63 стигла је 1,1 милијарда евра, што је не само финансијску власт већ и економску и сваку другу јавност ставило на муке како тај велики новац треба најбоље потрошити.

У међувремену Влада Србије кандидовала је свој Национални инвестициони план по коме ће се у остатку текуће и у народној години по том основу утрошити 1,2 милијарде евра. Према предлогу министра финансија Млађана Динкића приоритет би имали пројекти из седам сектора – образовање, модернизације здравственог система и заштите животне средине, саобраћај, пројекти којима се на директан или индиректан начин подстиче привредни развој (подстицајне мере за запошљавање и предузетништво, инвестиције у енергетици, пољопривреди, водопривреди, науци и туризму), стамбена изградња, општи стандард грађана (спорт, култура, социјална заштита), као и они који се односе на унапређење рада државне управе (судства, полиције, војске и државне администрације). До сада Влада Србије је усвојила 11 секторских инвестиционих планова.

Највише пара биће утрошено у ресорима министарстава за капиталне инвестиције и здравство. У првом случају 339 милиона евра, истина не ради се све о приватизационим приходима, већ и о 120 милиона кредита, што је главнина од 150 милиона евра предвиђених за изградњу нових мостова на Дунаву код Бешке и Винче и изградњу обилазнице око Београда.

Позамашном инвестицијом од преко 170 милиона евра у магистралне, регионалне и локалне путеве с дневног реда би могла да се скине једна од најчешћих замерки страних инвеститора – да су нам залуд погодности које дајемо кад ни основно, а то су путеви, немамо. Да се и не помиње то да би и грађани Србије коначно и на јави могли да имају путеве без рупа и са више трака.

Са 311 милиона евра много тога се може учинити и у здравству које, бар судећи по намењеним им средствима, има повелике потребе. У реконструкцију клиничких центара, болница и домова здравља биће утрошено готово 260 милиона евра. Не све из приватизационих прихода, већ се ту рачуна и 120 милиона евра кредитних средстава.

Леп део колача, мерећи према другим корисницима средстава, добиће и пољопривреда и то 74 милиона евра. Највише пара, чак 43 милиона евра, требало би да буде потрошено на инвестиције у ургентне водопривредне пројекте, док ће се остатком средстава субвенционисати кредити за модернизацију опреме у пољопривреди и подстицање руралног развоја кроз пројекте побољшања електромреже, водовода и канализације и побољшање сеоске инфраструктуре у целини.

Вишак приватизационих прихода биће употребљен и на изградњу подземног складишта гаса "Банатски Двор" које ће коштати 11 милиона евра, као и на ширење гасификације у Србији за шта је предвиђено 38 милиона евра. У енергетику би требало да буде уложено укупно 53 милиона евра.

Тачно два милиона евра више предвиђено је за образовање и захваљујући средствима Националног инвестиционог плана у основне, средње школе и Универзитет требало би да стигне чак 30.000 рачунара, а требало би да се обнови и остала опрема. Иначе, подаци Министарства образовања показују да је чак четвртина школских зграда у Србији стара преко 60 година, док је просечна старост школске опреме преко 40 година. У преко 55 одсто школа постоји потреба за обимном реконструкцијом, 25 одсто школа нема грејање, а само око 30 одсто има библиотеку.

Средствима НИП-а државна администрација ће решити и проблем сопствене модернизације. За електронску управу предвиђено је 42,8 милиона евра и то за јединствену рачунарску мрежу државних органа РС и институција од посебног значаја, фискалну децентрализацију и електронске јавне набавке.

МУП-у Србије за набавку нових возила, укључујући и ватрогасних, нову Полицијску академију у Сремској Каменици, модернизацију полицијских станица и остале намене припада 30 милиона евра.

-----------------------------------------------------------

Цркве и манастири – 15 милиона евра

Средствима НИП-а требало би да се донекле доврше радови на Храму Светог Саве и за ту намену је предвиђено милион евра, док је за реконструкцију манастира Жича предвиђено 2,3 милиона евра.

Готово 12 милиона евра требало би да буде утрошено на изградњу и реконструкцију манастира од националног значаја и сакралног културног наслеђа. 

-----------------------------------------------------------

Туризам – 50 милиона евра

Према НИП-у инвестиције у искоришћавање потенцијала Дунава вредне су 8,4 милиона евра, а инвестиције у инфраструктуре у туристичким центрима 20,5 милиона евра.

За повећање конкурентности туристичког производа, што подразумева и унапређење угоститељске понуде, намењено је 16,2 милиона евра, а за маркетиншко позиционирање туристичке привреде 3,5 милиона евра.

-----------------------------------------------------------

Култура – 50 милиона евра

За реконструкцију и модернизацију националних установа попут Југословенске кинотеке, Архива Србије, Матице Српске биће утрошено 22,1 милион евра.

У адаптацију и доградњу Народног музеја и Народне библиотеке у Београду биће издвојено 8,8 милиона евра. Модернизација позоришта биоскопа и домова културе тешка је 14,7 милиона евра, док ће за набавку инструмената за Филхармонију, позоришта и војне оркестре бити утрошено 1,3 милиона евра.

За реконструкцију локалних музеја и библиотека предвиђено је готово три милиона евра.

-----------------------------------------------------------

Наука – 30 милиона евра

У наредне две године у науку би средствима НИП-а требало да буде уложено 30 милиона евра. Највише пара, и то 17 милиона евра, потрошиће се на капиталну опрему за научна истраживања, док ће се на финансирање реализације до 50 иновација годишње потрошити 2,5 милиона евра. За прву фазу изградње научно-техничког парка Радмиловац предвиђено је 2,6 милиона евра, док ће се 7,9 милиона евра дати као подстицај у формирању јединствених информатичких база података.