Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ne samo o poslu BOŽIDAR STOŠIĆ

Nesuđeni Švejk

Nezaboravni „Bole iz bureta”, popularni Hak Fin, urnebesni Gas Plameni, razigrani Pomet, magični klovn Đole... voleo bi da se pokaže i kao „dobri češki vojnik“

U mjuziklu„Neki to vole vruće”, koji je u protekloj sezoni bio najgledanija predstava Pozorišta na Terazijama, publika je nemilice trošila dlanove na aplauze, gromoglasni smeh je pratio peripetije glavnih junaka – dvojice snalažljivih muzičara i njihove novostečene prijateljice, izazovne Puslice – ali posebna naklonost gledalaca pripala je Gasu Plamenom, veselom i neodoljivom vremešnom milijarderu u izvođenju gostujućeg Božidara Stošića. Popularni Bole je i ovaj lik, upamćen po završnoj rečenici komedije („Niko nije savršen!”), oplemenio onom istom vragolastom i radoznalom vedrinom po kojoj se istakao još kao mlad glumac i proslavio u svojim kasnijim ulogama.

Za Gasa Plamenog ga, međutim, vezuje nešto više od zanatskog umeća i umetničkog nadahnuća – uspomena na prvu srpsku rediteljku Soju Jovanović, koja se odvažila da čuveni brodvejski i holivudski hit „Neki to vole vruće” postavi na domaćoj sceni i od njega napravi senzaciju. Bila je to, sticajem okolnosti, poslednja premijera Pozorišta na Terazijama u zgradi u koju se nakon „preseljenja” u Dom kulture „Vuk Karadžić” vratilo tek nakon jedne i po decenije. Na obnovljenoj terazijskoj sceni ovu kultnu predstavu su ponovo postavili, 2007. godine, Svetislav Goncić i Rade Marjanović kao svojevrsni omaž legendarnoj Soji.

Božidar Stošić, jedan od osnivača Pozorišta na Terazijama, imao je prilike da više puta sarađuje sa Sojom Jovanović koja je u ovom teatru postavila 11 predstava za gotovo četiri decenije. Doduše, njegova tadašnja interesovanja su sve više bila okrenuta drugom, sve popularnijem mediju – televiziji. Tu je, kao „Bole iz bureta”, osvojio srca jugoslovenskih gledalaca. Doduše, ne i glumačke nagrade. One su mu, nekako, stalno izmicale, mada često nadohvat ruke (kao, recimo, za glavnu ulogu u predstavi „Hak Fin“ za ulogu Lanaboja u „Džonu Piplfoksu”, Pometa u komediji „Dundo Maroje”…).

– Komedija mi je, nekako, oduvek najbolje „ležala”, još od đačkih dana, kad sam u Trećoj muškoj gimnaziji u Beogradu zaigrao u dramskoj sekciji kod Slobe Aligrudića. I inače smatram da je smeh najbolji „lek”, da je naročito potreban narodu u teškim i strašnim vremenima – objašnjava naš sagovornik i nastavlja. – Posle mature sam, na preporuku profesionalnog savetovališta, upisao Medicinski fakultet, ali nisam odmakao dalje od prve godine. U međuvremenu je, naime, KUD „Ivo Lola Ribar” raspisao konkurs za glumce amatere, i jednostavno nisam mogao da odolim izazovu. Prijavio sam se i bio primljen zajedno sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Pešić i Sekom Sabljić. Direktor je bio Milivoje Ivanišević, a upravnik Aleksandar Bakočević. Sa KUD „Ivo Lola Ribar” smo mnogo putovali, gostovali po zemlji i u inostranstvu (Parma, Mesina, Erlangen…).

A onda, početkom šezdesetih, Milan Milošević ode na studije u Francusku, uskočim umesto njega, i postanem član „Boška Buhe”. Tu sam dobio zaista sjajne kritike za nekoliko uloga. Gostovao sam u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, sarađujući sa režiserom Miroslavom Belovićem, i u Beogradskom dramskom, gde sam igrao u „Andori” koju je režirala Soja Jovanović – priča Stošić.

Mnogo pohvala i čestitanja, nagrada novosadskog „Dnevnika” na Sterijinom pozorju za ulogu Lanaboja… a onda mladi, perspektivni glumac odlazi u vojsku.

– Kad sam skinuo uniformu, dobio sam jednogodišnju stipendiju za Francusku i otišao u Pariz da kod Etjena Dekrua studiram pantomimu. Po povratku, 1969, dobio sam poziv da pređem u „Atelje 212”. Dam otkaz u „Bošku Buhi”, ali umesto kod verolomne Mire Trailović, posle godinu dana uzaludnog čekanja odem, i to zahvaljujući Nebojši Komadini, u Savremeno pozorište na Crvenom krstu, današnje Beogradsko dramsko, odakle se 1976. godine odvojilo Pozorište na Terazijama.

U to vreme je, međutim, već postalo jasno da ko se od glumaca nije pojavio na „malom ekranu” kao da nije ni postojao, pa i ja rešim da se tu oprobam. Počeo sam u mjuziklu „Cveće i baloni” sa Oliverom Marković i Draganom Lakovićem. Usledila je serija „1000 zašto“ i u njoj  „Bole iz bureta“, pa serije „Ni crno ni belo“, „Laku noć, deco“, „Ću, ćeš, će”… Bilo je toga puno!

–Na televiziji se tada snimalo sve uživo i morali smo da se dobro pripremimo za svaki nastup. Čini mi se da su bili potrebni veća koncentracija, jača disciplina i naporniji rad nego danas (da ne pominjem drastične novčane kazne za svako kašnjenje, koje su nas i te kako odvraćale od nehajnog odnosa prema poslu!) – seća se glumac.

– Imao sam običaj da tekst uvežbavam naglas dok ranim jutrom hodam praznim i pustim palilulskim ulicama. Sve dok se, jednom prilikom, ispred mene nije stvorio neki prolaznik koji je hteo da me upita za vreme, pa kad je čuo kako raspravljam „sam sa sobom” pobegao je glavom bez obzira, sve vičući „ludak, ludak!” – dodaje Bole, čiju karijeru nisu mimoišle ni zapažene filmske uloge, a od pisaca je, kaže, naročito voleo da igra Aleksandra Popovića.

– On je bio pravi „gradski čovek”, umeo je na jednostavan način da ispriča priču „iznutra”, ali imam utisak da ga mnogi nisu razumeli, niti dovoljno cenili – veli Stošić.

(/slika2)Dok razgovaramo u njegovoj nezvaničnoj „jutarnjoj kancelariji”, staroj palilulskoj poslastičarnici „Petković”, prilaze mu komšije, prijatelji, poneki kolega, razmenjuju pozdrave…

– Ne bežim ja od kuće, nego živim u malom stanu sa suprugom Vesnom, sinom Vukašinom (ime je dobio po dedi soluncu) i ćerkom Katarinom, pa mi je ovde komotnije. A inače sam jako vezan za porodicu. Srećom, nikada nisam dopustio da moj privatni i profesionalni život jedan drugog ometaju. Nisam žurio u susret sudbini, već sam čekao pravu priliku. Svoju decu sam često vodio da vide kako izgleda svet „iza scene”, ali nijedno od njih dvoje nije poželelo da krene mojim stopama. Na vreme su shvatili da umetnost traži uznemirenog čoveka, a to ne može svako – objašnjava naš sagovornik, kome je prošle godine, na redovnoj skupštini Udruženja dramskih pisaca Srbije, uručena nagrada „Branislav Nušić”.

Bole Stošić ne odustaje od novih glumačkih izazova. Pred svojom „velikom” i „malom“ publikom, pozorišnom i televizijskom, pojavio se, pored ostalog, u predstavama „Sablja dimiskija”, „Čarapa od sto petlji”, „Mišolovka” „Francuska snaja” i „Neki to vole vruće”, i u serijama „Porodično blago”, „Srećni ljudi” i „Agencija za SIS”.

– Ovu poslednju, koju je po ideji Slobodana Šuljagića napisao Zoran Davinić, cela ekipa je igrala sa ogromnim zadovoljstvom, a i meni je uloga Živka jedna od najdražih – veli popularni glumac.

Sa Jovanom – Jovom Radovanovićem (iz legendarne grupe „Sedmorica mladih”) Stošić od 1998. u „putujućem komadu” za decu „Jole i Đole protiv Nevidljivog“ zasmejava mališane prerušen u klovna i izvodi razne mađioničarske trikove. Da li ih ljubomorno čuva kao tajnu?

– Glavni trik nije dosegnuti uspeh u životu, već se tamo i održati. Jer, uspeh je jedna od malo stvari koja se ovde nikako ne oprašta – kaže Bole Stošić.

Jedina uloga koju je oduvek priželjkivao, za koju misli da je „kao salivena“ za njega, a nikad nije imao prilike da je odigra pred publikom, jeste dobri vojnik Švejk. Ali, nikad se ne zna…

Aleksandra Mijalković

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.