Umetnost u silosima Žitomlina

Pet radnih dana prošle nedelje, od 25. do 29. maja, od ranog podneva do duboko u noć, na dnu Dorćola, kroz silose Žitomlina, po rečima Maje Lalić, kreativne direktorke Mikser festivala, prodefilovalo je oko 40.000 posetilaca pretežno mlađe generacije, da bi bili deo manifestacije koja je povezala art, arhitekturu, muziku, film...

Izložbe, koncerti, filmske projekcije, tribine, predavanja podeljeni su u kontakt, talent, ekspo, art, eko, i parti zone, a uveče, pod otvorenim nebom bio je uvek pun Kino Mikser. Od dokumentarca o mitskim osamdesetim, preko studentskih radova do uzbudljivih, inteligentnih dokumentarnih filmova Nade Rej, Masters of Design. Gledali smo tako čuvenog Miltona Glejzera u filmu o realizaciji SVA teatra u Njujorku, Stivena Helera (koji je ovog marta bio u Beogradu) kako sa strašću govori o svojoj ogromnoj zbirci objekata koji na najrazličitije načine ilustruju ideje totalitarizma dvadesetog veka. Saznali smo kako se prave modeli u jednoj od čuvenih škola dizajna, kakvi su profesori i o čemu govore kad govore o obrazovanju budućih dizajnera.

Beograd i Balkan promovisani su kao novi razvojni epicentar Evrope. Balkan je prostor kojem geografski nikako da se definišu granice. Pojam koji se se često koristi da bi se naglasio primitivizam i mračna iracionalnost ovde je upotrebljen kao mesto saradnje u svakom pogledu.

Izložbeni deo u naturalističkom fascinantnom ambijentu silosa za žito bio je podeljen u nekoliko odvojenih izložbi. Glavni selektor velike Art zone bio je Mihael Milunović, a posebne selekcije samog festivala, časopisa Kvart, galerije Ozon i Telenor kolekcija okupili su 60 autora poznatih na međunarodnoj sceni. Videli smo kvalitetnu reprezentaciju mladih dizajnera iz Srbije koja je i ove godine učestvovala na Sajmu nameštaja u Milanu. Mada raznorodne, izložbe su funkcionisale kao celina, iako su se mnogi radovi jedva izborili sa grubim a vizuelno jakim ambijentom u kojem je lebdela jedva vidljiva prašina.(/slika2)

Noću, silosi su bili pozadina za očaravajuće projekcije Dorjana Kolundžije.

I jedna arhitektonska izložba, smeštena na četvrtom nivou Žitomlina, u Kontakt zoni bila je magnetno privlačna. Na šezdesetak dobro raspoređenih panoa ispričana je priča o kontinuitetu arhitektonske modernosti u Hrvatskoj od početka dvadesetog veka do danas. Veliki deo te istorije pripada nekad zajedničkoj istoriji arhitekture Jugoslavije. Na tim panoima našli su se i objekti Nikole Dobrovića, autora u bombardovanju, 1999, srušenog generalštaba u ulici Kneza Miloša. Nikola Dobrović je tridesetih godina prošlog veka projektovao vile u Dubrovniku i hotel na Lopudu. U duhu moderne, elegantno, senzibilno, nekad spartanski jednostavno, ali svakako revolucionarno za to vreme. Izložba koja je pokazala koliko smo bili bliski i koliko smo se razdvojili u poslednjih dvadesetak godina.

Ispod Kontakt zone, na trećem nivou, predstavile su se više i visoke umetničke i arhitektonske škole. Postavile su svoje izložbe sa probranim radovima, predstavile deo svojih aktivnosti i na različite načine se trudile da privuku posetioce. Ovaj deo bio je najzanimljiviji budućim studentima i onima koji se odlučuju kuda će na master studije.

U magacinima su se smestili i komercijalni izlagači, beogradske kreativne agencije, tamo su održavana predavanja, diskusije i tribine.

Bilo je i dobro poznatih gostiju iz inostranstva. Mirko Ilić bio je, uz ovdašnje dizajnere, član žirija konkursa za mlade dizajnere, za prostornu grafiku u poslovnicama Lutrije Srbije. Stiglo je 120 radova, a prve dve nagrade osvojili su radovi Vladimira Anđelkovića. Konstantin Grčić je još jednom žirirao radove mladih dizajnera i učestvovao na diskusijama, a Andrija Rusan, glavni urednik Orisa, govorio je na tribini o preživljavanju i perspektivama nezavisnih kreativnih časopisa.

Održana je i peta Peća kuća (Pecha Kucha) noć. Dizajneri, arhitekti, crtači grafita, studenti, domaći i gosti, svi su se odlično pripremili za svoj nastup. Govorili su lako i tečno šest i po minuta o sebi i svom radu sinhrono sa slajd projekcijom. Nekad i suviše uvežbano, zaključila je moderatorka Vesna Pejović i na šestu Peća kuča noć, održanu u galeriji Ozon samo nekoliko dana kasnije, pozvala je učesnike tek nekoliko dana pred nastup. Da bi bili spontaniji u prezentaciji, objasnila je.(/slika3)

Sve je funkcionisalo bez napetosti, naizgled lako. A samo organizatori znaju kako im je bilo. I tako treba da bude. Čak je i vreme bilo lepo. Tih nekoliko dana proleće je bilo baš onakvo kakvim ga zamišljamo. Blizina reke bila je osvežavajuća, a i razgovori o gradu na reci su dobili svoj smisao. Izvesno je da je izbor ove lokacije za festival aktuelizovao pitanja koja se tiču planiranja grada i dalje sudbine industrijske zone koja se u jednom trenutku našla skoro u centru na jednoj od najatraktivnijih gradskih tačaka.

Prošla je još jedna od velikih beogradskih majskih manifestacija. Pokazalo se da je Beograd dovoljno veliki da se sa lakoćom nosi sa tako bogatom ponudom. Veliki gradovi tokom cele godine nude mnoštvo raznovrsnih programa u isto vreme, i nije uvek lako odlučiti se. Beograd ima takvih ambicija, a ovaj maj je pokazao da one nisu neosnovane. Iako su se BINA (Beogradska internacionalna nedelja arhitekture), Dani Orisa i Mikser nastavljali jedno na drugo, organizatori su pokazali veliku profesionalnost, kolegijalnost i zrelost. Uvažavali su jedni druge, sarađivali, podržavali se i demonstrirali kako se može bez skandala, a sa uspehom izaći iz zamke koju postavljaju termini manifestacija koje skoro da se preklapaju. Ni tu nije kraj. Kad ovo budete čitali tek što će biti završena peta Beogradska nedelja dizajna.