Američke plejstejšn ubice terorista

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 4. juna – Rastuće korišćenje bespilotnih letelica sa oružjem za likvidaciju osumnjičenih terorista, podriva globalno uzdržavanje od upotrebe vojne sile i moglo bi, ako to počnu da primenjuju i druge zemlje, da vodi ka svetskom haosu, konstatuje se u izuzetno kritički intoniranom izveštaju sačinjenom za Savet UN za ljudska prava.

Izveštaj, čiji je autor Filip Elston, specijalni izaslanik UN za vansudska i preka pogubljenja u svetu, ima 29 strana, prekjuče je obelodanjen u Njujorku, a danas u ženevskom sedištu UN.

Izvestilac program koji sprovodi CIA nije baš direktno okarakterisao ilegalnim, ali je osporio njegovo rastuće korišćenje, pozivajući pri tom „ključne vojne sile” da se okupe na posebnom samitu, kako bi se pojasnili legalni limiti takvih ubijanja.

Pošto se tehnologija brzo širi, „dronove” bi (već odomaćen naziv za avione bez pilota, navođene daljinski) brzo moglo da počne da koristi nekoliko desetina zemalja za napade izvan svojih granica na one koje su proglasili teroristima, konstatuje Elston. „Ja sam naročito zabrinut što SAD izgleda nisu svesne te činjenice kada sebi uzimaju sve veće pravo da na nišan stavljaju pojedince širom sveta”, dodaje izaslanik UN, uz napomenu da je reč o „loše definisanoj dozvoli za ubijanje”.

Njegov izveštaj inače nije pravno obavezujući i on priznaje da je Amerika suočena sa „jedinstvenom pretnjom transnacionalnih terorističkih mreža” i da zbog toga želi „maksimalnu fleksibilnost pravila”, ali ipak poziva na veću uzdržanost u korišćenju ovog oružja izvan ratnih zona Avganistana i Iraka, u Pakistanu i odnedavno i u Jemenu.

Izveštaj je objavljen nekako istovremeno kada i vest da je raketom ispaljenom iz jednog „drona” likvidiran Mustafa Abu Jazid, treći iz hijerarhije Al Kaide.

Bela kuća nije zvanično komentarisala ovaj izveštaj, ali u martu je, kada je u „Vašington postu” objavljen autorski tekst jednog profesora ratnog prava o tome da su operateri CIA koji navode ove letelice sa daljine veće od 10.000 kilometara u stvari „nezakoniti ratnici”, pravni savetnik Stejt departmenta objasnio da su ove likvidacije legalne, jer su SAD u oružanom konfliktu sa Al Kaidom i imaju pravo na samoodbranu.

Prema jednom funkcioneru istog departmana, čije ime nije navedeno, ovo oružje je „efikasno, precizno i neophodno”.

Na ovaj način je, kako je na osnovu medijskih izveštaja izračunala ovdašnja Nova američka fondacija, ubijeno između 944 i 1.398 ljudi, od čega je oko 30 odsto žrtava „kolateralna šteta” – civili. Od 2004, prema istom izvoru, obavljeno je 135 napadačkih misija ovih letelica, uglavnom u severozapadnom Pakistanu, u pograničnom području sa Avganistanom.

U analizi objavljenoj prošlog marta, „Los Anđeles tajms” konstatuje da je reč o „revoluciji u ratovanju”, za koju Pentagon troši oko tri milijarde dolara godišnje. U ratnim zonama ima oko 7.000 „dronova” i 95 odsto njihovih misija su izviđačke. „To je borba u eri video-igara i virtuelne realnosti”, poručio je ovaj list.

Ali upravo je to srž kritike izvestioca UN: da bi operacije koje se navode sa daljine koja se meri hiljadama kilometara mogle da stvore „plejstejšn mentalitet ubijanja” – aluzija na popularnu „konzolu” za video-igrice u kojima ima puno nasilja. Međunarodna zajednica, kaže Elston, ne zna, naime, kada je i gde CIA ovlašćena da ubija, po kojim kriterijumima, kako garantuje da su ta ubistva legalna i šta sledi kada u takvim akcijama budu ubijeni civili.

„Dronovima” upravljaju operateri CIA smešteni u Virdžiniji, preko puta Vašingtona i u jednoj vazduhoplovnoj bazi u Nevadi. Za Gerija Solisa, pomenutog profesora ratnog prava sa vašingtonskog Džordžtaun univerziteta, ti agenti Centralne obaveštajne agencije Amerike, bez obzira što sede u Lengliju (sedište CIA na periferiji Vašingtona), jesu borci koji direktno učestvuju u konfliktu, ali bez uniformi ili drugih oznaka, kršeći time ključnu normu svakog oružanog sukoba – odredbu da budu obeleženi, po čemu se ne razlikuju od terorista, onih koje uzimaju na nišan.

Zbog toga oni, u krajnjem ishodu, prema mišljenju ovog profesora, mogu da budu proglašeni ratnim zločincima i proganjani izvan Amerike, pošto je učešće civila u borbenim akcijama zabranjeno sa dva protokola koja su 1977. pridodata Ženevskim konvencijama iz 1949, koje SAD doduše nisu ratifikovale, ali su one, kao običajno pravo, obavezujuće za sve nacije.

Milan Mišić