Америчке плејстејшн убице терориста

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 4. јуна – Растуће коришћење беспилотних летелица са оружјем за ликвидацију осумњичених терориста, подрива глобално уздржавање од употребе војне силе и могло би, ако то почну да примењују и друге земље, да води ка светском хаосу, констатује се у изузетно критички интонираном извештају сачињеном за Савет УН за људска права.

Извештај, чији је аутор Филип Елстон, специјални изасланик УН за вансудска и прека погубљења у свету, има 29 страна, прекјуче је обелодањен у Њујорку, а данас у женевском седишту УН.

Известилац програм који спроводи ЦИА није баш директно окарактерисао илегалним, али је оспорио његово растуће коришћење, позивајући при том „кључне војне силе” да се окупе на посебном самиту, како би се појаснили легални лимити таквих убијања.

Пошто се технологија брзо шири, „дронове” би (већ одомаћен назив за авионе без пилота, навођене даљински) брзо могло да почне да користи неколико десетина земаља за нападе изван својих граница на оне које су прогласили терористима, констатује Елстон. „Ја сам нарочито забринут што САД изгледа нису свесне те чињенице када себи узимају све веће право да на нишан стављају појединце широм света”, додаје изасланик УН, уз напомену да је реч о „лоше дефинисаној дозволи за убијање”.

Његов извештај иначе није правно обавезујући и он признаје да је Америка суочена са „јединственом претњом транснационалних терористичких мрежа” и да због тога жели „максималну флексибилност правила”, али ипак позива на већу уздржаност у коришћењу овог оружја изван ратних зона Авганистана и Ирака, у Пакистану и однедавно и у Јемену.

Извештај је објављен некако истовремено када и вест да је ракетом испаљеном из једног „дрона” ликвидиран Мустафа Абу Јазид, трећи из хијерархије Ал Каиде.

Бела кућа није званично коментарисала овај извештај, али у марту је, када је у „Вашингтон посту” објављен ауторски текст једног професора ратног права о томе да су оператери ЦИА који наводе ове летелице са даљине веће од 10.000 километара у ствари „незаконити ратници”, правни саветник Стејт департмента објаснио да су ове ликвидације легалне, јер су САД у оружаном конфликту са Ал Каидом и имају право на самоодбрану.

Према једном функционеру истог департмана, чије име није наведено, ово оружје је „ефикасно, прецизно и неопходно”.

На овај начин је, како је на основу медијских извештаја израчунала овдашња Нова америчка фондација, убијено између 944 и 1.398 људи, од чега је око 30 одсто жртава „колатерална штета” – цивили. Од 2004, према истом извору, обављено је 135 нападачких мисија ових летелица, углавном у северозападном Пакистану, у пограничном подручју са Авганистаном.

У анализи објављеној прошлог марта, „Лос Анђелес тајмс” констатује да је реч о „револуцији у ратовању”, за коју Пентагон троши око три милијарде долара годишње. У ратним зонама има око 7.000 „дронова” и 95 одсто њихових мисија су извиђачке. „То је борба у ери видео-игара и виртуелне реалности”, поручио је овај лист.

Али управо је то срж критике известиоца УН: да би операције које се наводе са даљине која се мери хиљадама километара могле да створе „плејстејшн менталитет убијања” – алузија на популарну „конзолу” за видео-игрице у којима има пуно насиља. Међународна заједница, каже Елстон, не зна, наиме, када је и где ЦИА овлашћена да убија, по којим критеријумима, како гарантује да су та убиства легална и шта следи када у таквим акцијама буду убијени цивили.

„Дроновима” управљају оператери ЦИА смештени у Вирџинији, преко пута Вашингтона и у једној ваздухопловној бази у Невади. За Герија Солиса, поменутог професора ратног права са вашингтонског Џорџтаун универзитета, ти агенти Централне обавештајне агенције Америке, без обзира што седе у Ленглију (седиште ЦИА на периферији Вашингтона), јесу борци који директно учествују у конфликту, али без униформи или других ознака, кршећи тиме кључну норму сваког оружаног сукоба – одредбу да буду обележени, по чему се не разликују од терориста, оних које узимају на нишан.

Због тога они, у крајњем исходу, према мишљењу овог професора, могу да буду проглашени ратним злочинцима и прогањани изван Америке, пошто је учешће цивила у борбеним акцијама забрањено са два протокола која су 1977. придодата Женевским конвенцијама из 1949, које САД додуше нису ратификовале, али су оне, као обичајно право, обавезујуће за све нације.

Милан Мишић