Dug i krivudav put

Korice knjižice za novi album „Brothers” dueta „The Black Keys” dizajnirane su kao replika omota ploče Haulina Vulfa „This Is Howlin' Wolf's New Album” iz 1969. godine. Na osnovu toga bi se moglo pomisliti da su se momci vratili garažnom bluzu koji su sjajno prašili sve do albuma „Attack And Release” iz 2008. godine. Stvari, međutim, ne stoje tako. Novi nosač zvuka označava početak nove avanture. Ovog puta na repertoaru je vrlo uglađena mešavina bluza i soula. Nekada smo u muzici ovog dvojca prepoznavali bluzersku rezolutnost engleskih skupina „Free”, „Cream” i „Groundhogs”. Danas prepoznajemo bluz-soul rafinman sa ploča Boza Skegsa

Den Oerbak i Patrik Kerni su članovi „The Black Keys”. Na albumu „Brothers” pojavljuje se još jedan važan protagonista. To je studio „Macl Šoulc”. Radi se o legendarnom mestu za snimanje muzike. Svoje najbolje snimke tu su napravili Areta Frenklin, Vilson Piket, Erik Klepton, Lynyrd Skynyrd i drugi. Muzika u tom prostoru ima poseban zvuk. Oerbak i Kerni su, kao pasionirani ljubitelji, to znali. Zato su se i obreli tamo. Njihov opaki garažni bluz – koji smo toliko voleli svih ovih godina – pod dejstvom tamošnje magije se promenio. Tamo gde su bili buka i bes, električna struja i distorzirani zvuk, sada su uvrnuta osećanja, neobična atmosfera i neočekivane konotacije. 

Jednom je rečeno da je Bobi Blend uveo bluz – sa raskršća na kojem je Robert Džonson prodao dušu đavolu – u spavaću sobu strasnih ljubavnika. Muzika sa albuma „Brothers” kao da nagoveštava da je bluz ponovo na ulici. Prati razišle ljubavnike koji se posle dobrog provoda u jeftinoj motelskoj sobi vraćaju kući. Seks je bio dobar, ali nešto nije uredu. Greh je u mislima, a zebnja u srcu. Takve asocijacije bude pesme „Too Afraid To Love You”, „I’m Not One” i fantastična obrada napeva Džerija Batlera „Never Gonna Give You Up”. 

Numere „Next Girl” i „Ten Cent Pistol” spadaju među najbolje koje je tandem Oerbak – Kerni stvorio tokom dosadašnje karijere. Ova potonja pripada žanru takozvanih balada o ubistvu. Konstruisana je oko ubitačnog rifa kakav su nekad upotrebljavali Džek Brus i Erik Klepton. Stvar je produkcijski ublažena i izmenjena. Žestinu i brzinu su zamenili mistika i jeza. Atmosfera i priča su ispred propulzivnosti i direktnosti. Den Oerbak se na albumu „Brothers” predstavio kao veliki rok pevač. Peva kao izgubljeni brat Pola Rodžersa i Vana Morisona.

„The Black Keys” su se promenili u artističkom smislu. Bluz umočen u benzin i zapaljen, koji plamti na njihovim ranim albumima, više im nije dovoljan. Otkriveni su novi afektivni prostori. Treba ih istražiti i muzički uobličiti. „Život nije što i polje preći”, govorio je jedan pesnik. Putevi su dugi i krivudavi. Ide se gore i dole, levo i desno. Muzika sa albuma „Brothers” govori o tome. Sa njom u ušima ne može da se zaluta.