Sumnje u evro i Merkelovu

Sve više Nemaca nezadovoljno je sadašnjom koalicionom vladom – demohrišćana i liberala –s kancelarkom Angelom Merkel na čelu. Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja tek svaki peti građanin pozitivno ocenjuje rad vlade u Berlinu. Čak 78 anketiranih građana dalo je lošu ocenu kabinetu, što je najlošiji rezultat koji je ostvarila neka nemačka vlada od novembra 2006. godine.

Politička kriza koja drma koalicionu vladu poslednjih nedelja donekle je promenila lik – pretvorila se zapravo u krizu Angele Merkel. Više od polovine ispitanih (52 odsto) nezadovoljno je radom kancelarke. Narod je, uostalom, nezadovoljan radom celokupne vlade koja danas uživa podršku svega 40 odsto građana.

Ovakvi rezultati govore da Nemci zapravo sumnjaju da kancelarka Angela Merkel i njena vlada mogu da brzo izvuku državu iz finansijske krize. A ova sumnja se i proširuje činjenicom da Nemci sve manje veruju i u budućnost evra. Više od polovine anketiranih građana sa strahom govori o budućnosti zajedničke evropske valute, a privatno očekuje dalji pad standarda.

Angela Merkel, u drugom mandatu na čelu vlade, zaista nema sreće. Svetska ekonomska kriza, a zatim i drama sa Grčkom i drmanje evra stavili su nemačku kancelarku na najteži ispit. Utisak je, što potvrđuje i većina medija, da se Merkelova nije u ovim uzburkanim vodama krize najbolje snašla: previše je oklevala, pogrešno procenjivala, činila ustupke – sve na štetu Nemačke.

I kako to već obično biva, nevolja nikada ne dolazi sama, pa je nemačka kancelarka upala u političke oluje i na domaćoj sceni. U koalicionoj vladi svako vuče na svoju stranu zbog čega, zapravo, i konzervativci i liberali gube podršku naroda. Dve dosadašnje „perjanice“ Hrišćansko-demokratske unije (CDU) izgubili su ranije pozicije: Roland Koh, dugogodišnji predsednik vlade u pokrajini Hesen, najavio je da se povlači iz politike, Jirgen Ritgers pretrpeo je poraz na izborima u Severnoj Rajni Vestfaliji. A onda je stigao i poslednji i najteži udarac: predsednik države Horst Keler podneo je ostavku.

Sudeći prema njenim javnim nastupima, Angela Merkel je stoički podnela sve ove političke udarce. Činjenica je, međutim, da se nemački politički brod, ovog proleća, ozbiljno zaljuljao i kancelarki neće biti lako da ga vrati u mirnije vode.

To potvrđuje i predstojeći izbor novog šefa države.

Prema slovu ustava, predsednika bira neka vrsta savezne skupštine (najšire parlamentarno telo Nemačke) – ima 1.244 člana od čega su polovina poslanici u Bundestagu, a drugu polovinu određuju pokrajine – čije okupljanje je zakazano za 30. jun. Prema sadašnjem rasporedu snaga, kandidat konzervativaca trebalo bi da očekuje sigurnu pobedu jer ovaj politički blok ima u telu koje bira predsednika države lagodnu većinu.

Ispostavilo se, međutim, da su konzervativci teško izabrali svog kandidata. U unutarpartijskom odmeravanju snaga najgore je prošla upravo kancelarka Angela Merkel jer njena kandidatkinja ministarka rada Ursula fon der Lajen nije dobila podršku većine. CDU se odlučila da njen kandidat za predsednika države bude sadašnji premijer u Donjoj Saksoniji Kristijan Vulf.

I taman kada su konzervativci i Angela Merkel odahnuli usledio je udarac iz redova opozicije koja je odlučila da u trku za predsednika pošalje Joahima Gauka, popularnog sveštenika iz Roštoka, uglednog borca za ljudska prava iz vremena NDR i „lovca“ na Štazijeve agente i doušnike. Gauk uživa veliki ugled i na zapadu i na istoku Nemačke, što potvrđuje i anketa koja kaže da bi 59,7 odsto građana želelo da upravo on bude novi šef države. Posle ovog izbora opozicije očekuje se mnogo neizvesnija predsednička trka u kojoj Angela Merkel ne sme ni da pomisli na poraz.

Žarko Rakić