Cene ne podiže samo evro

Poučen ranijim iskustvom, kada su cene rasle i kad je dinar gubio na vrednosti u poređenju sa kursom deviza, ali i u obrnutom slučaju, deo javnosti već spekuliše da bi zbog rasta evra u poslednjem mesecu-dva inflacija do kraja godine mogla da premaši „zacrtanu” gornju granicu rasta od osam procenata. U anketi „Politike” sprovedenoj među domaćim ekonomistima preovlađuje mišljenje da će cene odoleti rastu evra, ali pod uslovom da ne dođe do nekog drastičnog ekonomskog „tektonskog poremećaja” u regionu, pa zbog toga dinar dublje potone.

U Narodnoj banci Srbije, koju zakon obavezuje da brine o stabilnosti cena, ukazuju da je kurs dinara jedan od bitnih činilaca koji utiče na inflaciju, ali nije jedini.

– Uticaj pojedinačnih faktora se ne može posmatrati izolovano od uticaja drugih – kažu u centralnoj banci, komentarišući najnovije spekulacije o mogućoj lavini skupoće. – Ne postoji nivo bilo kog pojedinačnog faktora, dakle ni neka unapred jasno definisana granica kursa, čiji bi prelazak sam po sebi značio ugrožavanje inflacionog cilja.

Narodna banka stalno analizira uticaj svih bitnih faktora, kako u zemlji tako i u svetu, kako bi na adekvatan način procenila njihov uticaj na inflaciju, dodaju u NBS.

– Procena je da u ovom trenutku kombinacija različitih faktora, uključujući i kurs dinara, ne ugrožava ostvarivanje cilja. Naprotiv, NBS ocenjuje da će, kada polovinom ovog meseca bude objavljen indeks rasta potrošačkih cena za maj, pokazati da je međugodišnja inflacija ispod donje granice ciljanog raspona. Ako se situacija promeni, Narodna banka će to saopštiti javnosti i reagovati svojim osnovnim instrumentom, referentnom kamatnom stopom, kako bi inflaciju zadržala u okviru utvrđenog cilja – šest odsto, plus ili minus dva odsto na kraju 2010. i 4,5, plus ili minus 1,5 odsto na kraju 2011. godine – rekli su „Politici” u centralnoj banci.

Nemaju osnova spekulacije i strahovanja da će inflacija u ovoj godini premašiti gornju projektovanu granicu rasta od osam odsto, rekao je juče za naš list dr Pavle Petrović, urednik Kvartalnog monitora Fonda za razvoj ekonomske nauke.

– Veći rast inflacije od projektovane u 2010. mogla bi da prouzrokuje samo veća regionalna kriza od postojeće, kao posledica događanja u Grčkoj, što bi moglo da dovede do većeg slabljenja dinara. Glavni pritisak na inflaciju u Srbiji u prvom polugođu prošao je sa neizbežnom korekcijom nekih cena pod kontrolom države. Ali ona „tržišna inflacija” do sada se kretala oko šest odsto na godišnjem nivou, što je donja granica projektovanog raspona između šest i osam procenata. Ako ne bude veće regionalne krize, Narodna banka Srbije ima mogućnosti da održi stabilnost cena u planiranom okviru – kaže Petrović.

Miladin Kovačević, saradnik „Mesečnih analiza i trendova” Ekonomskog instituta, ubeđen je da je postojeći okvir za rast inflacije u 2010. između šest i osam procenata – za sada održiv.

(/slika2)– Održati rast cena u ovoj godini u navedenim granicama rasta i nije tako teško u godini privredne stagnacije i zamrznutih plata u javnom sektoru – kaže Kovačević. – Uostalom, nije od presudne važnosti da li će rast cena u 2010. premašiti zacrtanu granicu za jedan ili dva procentna poena. Za izvesniji i stabilan rast u narednim godinama je mnogo bitnije reformisati javni sektor, penzioni sistem, sprovesti fiskalnu reformu, politiku gradskog građevinskog zemljišta, podsticati investicije koje su u ovoj godini opale dodatnih osam odsto posle prošlogodišnjeg pada od 25 procenata. A u prva četiri meseca rast inflacije je dostigao 2,5 odsto, što nagoveštava da do kraja godine neće premašiti zadati okvir.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u Srbiji u aprilu, u odnosu na isti mesec 2009. godine, manji je u tekućim cenama za 0,4 odsto, U periodu januar–april ove godine, kada se uporedi sa istim periodom 2009, promet na malo je manji u tekućim cenama za 1,7 odsto, a u stalnim za 8,2 odsto.

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, u izjavi za naš list ipak ukazuje da je kretanje cena i sudbina standarda građana u rukama države. Sve zavisi od toga kako će vlada do kraja godine krojiti poresku i monetarnu politiku, da li će povećati porez na dodatu vrednost, akcize, cena nekih proizvoda i usluga o kojima država odlučuje i hoće li doći do promene monetarne politike.

A. Mikavica

----------------------------------------------

NBS prodala 83 miliona evra

Narodna banka Srbije prodala je juče 83 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, ali će i pored te intervencije dinar sutra oslabiti prema evru za 0,34 odsto ili 34 pare, tako da će zvanični srednji kurs iznositi 103,3427 dinara za evro, što je novi istorijski minimum dinara prema zajedničkoj valuti EU.

Centralna banka poslednji put je intervenisala 1. juna, da bi podstakla aktivnost na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine prodala je ukupno 1,088 milijardi evra, računajući i današnju intervenciju.

Najveća pojedinačna intervencija NBS iznosila je 100 miliona evra, koje je centralna banka 4. juna prodala na deviznom tržištu.

Devizne rezerve NBS trenutno iznose oko 10,7 milijardi evra.

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,9679 dinara za evro, a najslabija je bila 26. maja kada je srednji kurs evra iznosio 103,1139 dinara.

Tanjug