UŠIVANjE UKRAJINE

Novi premijer Ukrajine Viktor Janukovič počeo je mandat posetom Moskvi (Sočiju), ne skrivajući nastojanje da se pramac državnog broda vrati bliže vodama Rusije.

"Tek posle" će uslediti i poseta predsednika vlade Zapadu, naglasili su u Kijevu. U Kijevu su hteli da kažu - orijentacija Ukrajine izabrana "revolucijom oranžista" 2004. postoji i dalje, ali nije više apsolutni prioritet. Dopuniće se i jednim "ruskim" umetkom.

Pre nego što je Janukovič pošao u Kremlj, brodovi nekoliko država članica NATO-a uplovili su prošlog petka u luku Sevastopolja. Počeli su oni "čuveni" manevri Ukrajine i NATO-a, čija je priprema podigla proletos na noge demonstrante, izvedene da spreče "iskrcavanje NATO-a na ruskom Krimu".

Scenario vežbi je neizmenjen. Isti je i sastav učesnika manevara, ali ovoga puta nema demonstracija.

Naglo probuđene strasti splasnule su posle političkog pakta predvodnika puča demokratijom - predsednika Viktora Juščenka i žrtve prevrata iz 2004. Janukoviča.

Sporazum Juščenka i Janukoviča jeste ušivanje raspolućene celine, Ukrajine istočno od Dnjepra i one zapadno od njega. Pakt je omogućen odstupanjem posvađanih "oranžista". Politički kapital njihove "revolucije" potrošen je za manje od dve godine, borbom vođa za prestiž u vlasti i neispunjenim obećanjima građanima. To je kažnjeno na izborima za parlament (marta 2006), kada saveznici nisu bili u stanju da obrazuju jedan front.

Glasove je dobio Janukovič - kandidat Ukrajine istočno od Dnjepra, "proruske". Janukovič je izrazio osećaj populacije koja je period proživela u svojstvu žrtve promena iz 2004. godine. Bila je pogođena idejom o pripadnosti vojnom savezu "protiv Rusije". I još potisnuta "ukrajinizacijom", politikom nepriznavanja ruskog za ravnopravni službeni jezik.

Mandat Janukoviču predat je posle tri meseca čekanja da vladu obrazuju "oranžisti", motivisani pojavom kandidata "bliskog Rusiji". Ali Juščenko nije više imao izbora. Bez vlade koja bi izrazila "revoluciju", šef države je na kraju prepustio mesto njenom poraženom protivniku. O tome su odlučili glasovi najvećeg broja Ukrajinaca. Na izborima za parlament oni su vratili Janukoviču svu prethodno konfiskovanu političku imovinu.

Predsednikov iskorak preko Dnjepra nije bio prost. Alternativa je mogla biti samoubistvo ideje o unitarnoj Ukrajini. Ipak, mnogo je onih koji veruju da ovom konstrukcijom iznad linije razdvajanja dve "geopolitički različito orijentisane celine" problem zemlje nije rešen.

Preporuci Janukoviča za premijera parlamenta prethodio je sporazum vođa dve strane koji podseća na princip svakom svoje - istoku Ukrajine istok, zapadu Evropa i NATO. Janukovič neće bojkotovati Juščenkove državne ciljeve. Ali će organizovati i usmeravati život Ukrajine, čija je "spoljna politika plaćena cenom ruskog gasa" i "krizom cele hemijske industrije". Može li brod da održi pravac sa dva ovako raspoređena kormilara?

Poluge resora spoljne politike, vojske i bezbednosti ostaju Juščenku. Prvi ministar ima ministarstva ekonomije i unutrašnje politike. Simbol prvog su lađe NATO-a u vodama Krima. Simbol drugog, prioritet Putinu i Fratkovu u najprečim spoljnim kontaktima vlade.

Utisak je da pakt Juščenka i Janukoviča meša vodu i vatru - obećava da Ukrajina stremi Zapadu, ali se ne udaljava od Rusije. Ko posmatra sa strane, mogao bi pronaći elemente za pesimizam. Na primer, u odnosu na ocenu da je Juščenko demokratizovao Janukoviča. Ili, da je pobeda "demokratske revolucije" već u tome što je ovaj dobio izbore. Čini se naprotiv da su obojica na stazi nekog novog ogledanja, ali da ono predstoji u budućnosti.

Ko želi, mogao bi to nazvati "bankrotom iluzije o unitarnoj Ukrajini". Ili početi razgovor o neizbežnosti njenog raščlanjivanja na Ukrajinu bližu Evropi i onu koja će uvek gravitirati Rusiji, bar dotle dok se i Rusija ne "vesternizuje". U međuvremenu, Kijev ima priliku da ostane pozornica daljih sudara u orijentaciji.