Sklonište od kiše i žege

Beograd je, prema grubim procenama, gotovo tromilionski grad. U njemu žive i bogati i siromašni. Tu žive deca koja imaju bezbrižno detinjstvo, ali i ona čiji život samo prolazi između beogradskih zgrada, trgova i ulica. Nisu beskućnici, ali kao i da jesu jer provode najveći deo vremena na otvorenom, i zimi i leti, tražeći srećnu zvezdu koja bi im se osmehnula...

Deca beogradskih ulica, među kojima su najbrojniji romski dečaci i devojčice, utočište pronalaze u Svratištu. Sama reč kaže da je to mesto na kome su deca suštinski prepuštena sama sebi i pronalaze zamenu za pravi dom, onakav kakav sanjaju otvorenih očiju, dok posmatraju drugu nasmejanu decu koja žive u porodici.

Za decu koja su svakodnevno u Svratištu ili dolaze s vremena na vreme to je jedino mesto gde su – dobrodošla. Dočekuju ih osmesi vaspitačica, medicinskih sestara i volontera.

Da bi Svratište nesmetano radilo potrebno je nabaviti mnogo toga, a da bi se to postiglo neophodni su ljudi dobre volje koji mogu da pomognu da se ovo mesto trajno sačuva za decu koja nemaju gde da se sklone od kiše, vetra, snega, vreline beogradskog asfalta i nemaštine.

Zato list Politika pokreće kampanju za pomoć ovoj deci i ustanovi u kojoj nije ni najmanje lako biti dobar domaćin za više od 500 dece, koliko ih je u toku dvogodišnjeg postojanja prošlo kroz ovu ustanovu.

Sve firme, privatnici i pojedinci koji žele da budu donatori mogu da uplate novac na žiro-račun Centra za integraciju mladih Svratišta. Postoji mogućnost da se u ovaj projekat uključe i svi korisnici MTS mreže jer slanjem SMS poruka na broj 1019 koji se tarifira sa 25 dinara pomažu deci koja ovde dolaze da bi privremeno našla sklonište od tuge, bez adekvatne odeće i obuće. Na njihovu sreću to sve dobijaju ovde zahvaljujući donacijama ljudi dobre volje, ali je to isuviše skromno u odnosu na rastuće potrebe ove ustanove.

Politikina akcija za pomoć Svratištu doprinos je boljem životu dece koja dolaze u u Krfsku ulicu. Zgrada je na skrovitom mestu i nije uočljiva. Ima stotinak kvadrata, ali ovde je uvek veselo jer deca koja inače ne bi imala šta da pojedu ovde dobijaju obrok. Povremeno su na stolu voće i kolači. Mnoga su se ovde prvi put okupala i presvukla. Za ovogodišnji Božić bilo ih je oko sedamdeset sa vaspitačima, ali nikome nije smetala gužva. To pamte i prepričavaju.

Često se dešava da ovi dečaci i devojčice nisu upisani u matične knjige rođenih. Zato, na pitanje kada su počela da borave na ulici od jutra do sutra, sležu ramenima...

Živimo u teškim vremenima kada je kriza uzela maha i mnoge ljude ostavila bez posla i plata, ali uvek ima gore. Postoje deca koja ne znaju za drugo osim nemati. Njima je Svratište jedini put do sticanja radnih i kulturnih navika. Ne odbijaju da sarađuju sa vaspitačima i svaki trenutak proveden sa njima za sve je pravo uživanje.