Склониште од кише и жеге

Београд је, према грубим проценама, готово тромилионски град. У њему живе и богати и сиромашни. Ту живе деца која имају безбрижно детињство, али и она чији живот само пролази између београдских зграда, тргова и улица. Нису бескућници, али као и да јесу јер проводе највећи део времена на отвореном, и зими и лети, тражећи срећну звезду која би им се осмехнула...

Деца београдских улица, међу којима су најбројнији ромски дечаци и девојчице, уточиште проналазе у Свратишту. Сама реч каже да је то место на коме су деца суштински препуштена сама себи и проналазе замену за прави дом, онакав какав сањају отворених очију, док посматрају другу насмејану децу која живе у породици.

За децу која су свакодневно у Свратишту или долазе с времена на време то је једино место где су – добродошла. Дочекују их осмеси васпитачица, медицинских сестара и волонтера.

Да би Свратиште несметано радило потребно је набавити много тога, а да би се то постигло неопходни су људи добре воље који могу да помогну да се ово место трајно сачува за децу која немају где да се склоне од кише, ветра, снега, врелине београдског асфалта и немаштине.

Зато лист Политика покреће кампању за помоћ овој деци и установи у којој није ни најмање лако бити добар домаћин за више од 500 деце, колико их је у току двогодишњег постојања прошло кроз ову установу.

Све фирме, приватници и појединци који желе да буду донатори могу да уплате новац на жиро-рачун Центра за интеграцију младих Свратишта. Постоји могућност да се у овај пројекат укључе и сви корисници МТС мреже јер слањем SMS порука на број 1019 који се тарифира са 25 динара помажу деци која овде долазе да би привремено нашла склониште од туге, без адекватне одеће и обуће. На њихову срећу то све добијају овде захваљујући донацијама људи добре воље, али је то исувише скромно у односу на растуће потребе ове установе.

Политикина акција за помоћ Свратишту допринос је бољем животу деце која долазе у у Крфску улицу. Зграда је на скровитом месту и није уочљива. Има стотинак квадрата, али овде је увек весело јер деца која иначе не би имала шта да поједу овде добијају оброк. Повремено су на столу воће и колачи. Многа су се овде први пут окупала и пресвукла. За овогодишњи Божић било их је око седамдесет са васпитачима, али никоме није сметала гужва. То памте и препричавају.

Често се дешава да ови дечаци и девојчице нису уписани у матичне књиге рођених. Зато, на питање када су почела да бораве на улици од јутра до сутра, слежу раменима...

Живимо у тешким временима када је криза узела маха и многе људе оставила без посла и плата, али увек има горе. Постоје деца која не знају за друго осим немати. Њима је Свратиште једини пут до стицања радних и културних навика. Не одбијају да сарађују са васпитачима и сваки тренутак проведен са њима за све је право уживање.