Šekspir ispričan tangom i stepom

Novi Sad – Da li je ljubav greška, ili je ponekad samo grešna? Da li je, samo ako je grešna, ljubav prava? Jesu li greška u ljubavi tek poneki ljudi kad se u grešnoj ljubavi nađu? Ja volim tebe, a ti njega. On, pak, voli njega, a ne nju... Ups! Koja je moja srodna duša?Je li sve, ipak, moguće, kad magija svoje prste umeša?

Odgovore na ova (večna) pitanja pokušaće da dočara glumački ansambl Novosadskog pozorišta (Ujvideki sinhaz) koji će večeras od 19 časova izvesti premijerupredstave „San letnje noći” u režiji Zoltana Puškaša. Zašto dočara? Pa čuveni komad Vilijama Šekspira biće ispričan bez teksta, samo pokretima, kao takozvana koreodrama, ili približnije – mjuzikl, sa bogatstvom stepa, tanga i savremenog plesa...

U svakom slučaju, interesantno i za stručnu i za laičku publiku, za šta su se, pored glumaca i Puškaša, još potrudili mađarski koreografi – dvostruki svetski prvak u stepu Laslo Bobiš, svetski prvak u tangu Laslo Budai i Ildiko Đeneš, koja jepre tri godine osvojila Sterijinu nagradu za predstavu, takođe Novosadskog pozorišta „Roki horor šou”, i autor muzike – mladi argentinski kompozitor Andres Mariano Ortega.

–Nema ljubavi u ovom našem vremenu, iščezava sa lica zemlje, a ako je negde i ima, ona je tek u naznakama… Sve se kupuje i prodaje… Nema čak ni seksa, i on se pretvorio u robu, trgovinu... Probao sam, ipak, da napravim predstavu o tome kako jemoguće i drugačije... Da sve može biti bitno drugačije, da mi možemo da budemo bitno drugačiji – kaže za „Politiku” reditelj Zoltan Puškaš.

U ovoj urnebesnoj fantazmagoriji igra 16 glumaca: Aron Balaž, Ištvan Kereši, Zoltan Širmer, Atila Nemet, Gabor Pongo, Daniel Husta, Šandor Laslo, Tamaš Hajdu, Tamaš Varga, Livia Banka, Emina Elor, Andrea Jankovič, Agota Ferenc, Terezia Figura, Julia Kokrehel i Gabriel Crnković.Aron Balaž i Andrea Jankovič su nedavnona Sterijinom pozorju dobili nagradu za glumu.

–Sa nekim od glumaca već sam sarađivala u protekloj deceniji. Dosadašnji zajednički rad omogućio mi je da upoznam njihovu scensku pokretljivost, ali i njihovu ličnost. Svaka koreografija ima svoju dramaturgiju, uvek mora da govori o nečemu. Ako su pokreti tačni, oni prenose informacije i osećaje koje hoćemo da stignu u svest publike, u njihovu dušu, i tu reč nije neophodna, ističe Ildiko Đeneš, koja je bila koreograf predstava „Starmejkers”, „Kosa”, „Čikago”, „Vrli novi svet”...

Kompozitor Andres Mariano Ortega kaže da je potpuno svestan da muzika nikad ne može biti bolja od reči, ali može da se kaže da jedna reč može da se prikaže sa hiljadu zvukova. Otkriva da je komponovao eksperimentišući sa manje-više neodređenim melodijama, trudeći se da postigne mnogo jače, grublje zvukove, sa puno kontrasta, između svetlosti i tame.

----------------------------------------------

Šareni đavolak Emina Elor

Jedini „šareni lik”, ostali su u crnim ili belim kostimima, po zamisli reditelja Puškaša, u predstavi je šumski đavolak Puk, koga igra Emina Elor. Mladoj glumici leže ovakve podele, što je pokazala u„Čovekovoj tragediji”, Imrea Madača, kada je suvereno vladala scenom,u jako zahtevnoj glavnoj ulozi Lucifera.
– Puk je malo šizofren, ima jako puno lica, i puno ličnosti. Ujedno, on je prozračan, ne može se uhvatiti i opipati, i zato ga je fizički dosta teško igrati. Kada su nam saopštili uloge, nisam očekivala da će baš toliko naporno da bude. Išla sam nekoliko meseci na gimnastiku, da naučim zvezdu, salto..., objašnjava Emina Elor.

Miroljub Mijušković