Шекспир испричан тангом и степом

Нови Сад – Да ли је љубав грешка, или је понекад само грешна? Да ли је, само ако је грешна, љубав права? Јесу ли грешка у љубави тек понеки људи кад се у грешној љубави нађу? Ја волим тебе, а ти њега. Он, пак, воли њега, а не њу... Упс! Која је моја сродна душа?Је ли све, ипак, могуће, кад магија своје прсте умеша?

Одговоре на ова (вечна) питања покушаће да дочара глумачки ансамбл Новосадског позоришта (Ujvideki sinhaz) који ће вечерас од 19 часова извести премијерупредставе „Сан летње ноћи” у режији Золтана Пушкаша. Зашто дочара? Па чувени комад Вилијама Шекспира биће испричан без текста, само покретима, као такозвана кореодрама, или приближније – мјузикл, са богатством степа, танга и савременог плеса...

У сваком случају, интересантно и за стручну и за лаичку публику, за шта су се, поред глумаца и Пушкаша, још потрудили мађарски кореографи – двоструки светски првак у степу Ласло Бобиш, светски првак у тангу Ласло Будаи и Илдико Ђенеш, која јепре три године освојила Стеријину награду за представу, такође Новосадског позоришта „Роки хорор шоу”, и аутор музике – млади аргентински композитор Андрес Мариано Ортега.

–Нема љубави у овом нашем времену, ишчезава са лица земље, а ако је негде и има, она је тек у назнакама… Све се купује и продаје… Нема чак ни секса, и он се претворио у робу, трговину... Пробао сам, ипак, да направим представу о томе како јемогуће и другачије... Да све може бити битно другачије, да ми можемо да будемо битно другачији – каже за „Политику” редитељ Золтан Пушкаш.

У овој урнебесној фантазмагорији игра 16 глумаца: Арон Балаж, Иштван Кереши, Золтан Ширмер, Атила Немет, Габор Понго, Даниел Хуста, Шандор Ласло, Тамаш Хајду, Тамаш Варга, Ливиа Банка, Емина Елор, Андреа Јанкович, Агота Ференц, Терезиа Фигура, Јулиа Кокрехел и Габриел Црнковић.Арон Балаж и Андреа Јанкович су недавнона Стеријином позорју добили награду за глуму.

–Са неким од глумаца већ сам сарађивала у протеклој деценији. Досадашњи заједнички рад омогућио ми је да упознам њихову сценску покретљивост, али и њихову личност. Свака кореографија има своју драматургију, увек мора да говори о нечему. Ако су покрети тачни, они преносе информације и осећаје које хоћемо да стигну у свест публике, у њихову душу, и ту реч није неопходна, истиче Илдико Ђенеш, која је била кореограф представа „Стармејкерс”, „Коса”, „Чикаго”, „Врли нови свет”...

Композитор Андрес Мариано Ортега каже да је потпуно свестан да музика никад не може бити боља од речи, али може да се каже да једна реч може да се прикаже са хиљаду звукова. Открива да је компоновао експериментишући са мање-више неодређеним мелодијама, трудећи се да постигне много јаче, грубље звукове, са пуно контраста, између светлости и таме.

----------------------------------------------

Шарени ђаволак Емина Елор

Једини „шарени лик”, остали су у црним или белим костимима, по замисли редитеља Пушкаша, у представи је шумски ђаволак Пук, кога игра Емина Елор. Младој глумици леже овакве поделе, што је показала у„Човековој трагедији”, Имреа Мадача, када је суверено владала сценом,у јако захтевној главној улози Луцифера.
– Пук је мало шизофрен, има јако пуно лица, и пуно личности. Уједно, он је прозрачан, не може се ухватити и опипати, и зато га је физички доста тешко играти. Када су нам саопштили улоге, нисам очекивала да ће баш толико напорно да буде. Ишла сам неколико месеци на гимнастику, да научим звезду, салто..., објашњава Емина Елор.

Мирољуб Мијушковић