Zemunci imali bazu u Zagrebu

Miloš Simović i Sretko Kalinić uspeli su da se godinama sakrivaju uglavnom na teritoriji Hrvatske, koristeći slabosti tamošnje policije i vezu lokalnih kriminalnih grupa u hrvatskom MUP-u, kažu za „Politiku” dobro obavešteni izvori, upućeni u potragu za odbeglim članovima „zemunskog klana”.

„Njihova baza bio je Zagreb i okolina. Imali su zaštitu mafijaških krugova, koji su duboko infiltrirani u zagrebačku policiju. Prema onome što znamo, Simović i Kalinić bavili su se isključivo plaćenim ubistvima. Iz Zagreba su odlazili na takve poslove u gradovima Zapadne Evrope kao i u našem regionu”, priča naš sagovornik.

Da li su dvojica „zemunaca” imala i podršku obaveštajnih službi neke od zemalja bivše Jugoslavije, može samo da se nagađa. Izvori „Politike” kažu da je to malo verovatno.

„Dok Miloš Simović ne počne da govori, to nećemo sa sigurnošću znati. Treba imati u vidu da su oni, žargonski rečeno, visoko školovani kriminalci i njihovo sakrivanje ne podrazumeva da su morali imati obaveštajnu zaštitu stranih službi. Oni umeju da se kriju sami, posebno ako ih policija ne traži. Falsifikovane pasoše mogli su da nabave kriminalnim kanalima, nije im bila potrebna pomoć obaveštajnih službi”, kaže naš izvor.

Prema procenama naših istražitelja, velike su šanse da će Miloš Simović početi da se otvara, kao što je to Kalinić uradio u Hrvatskoj. On je u mogućnosti da se posredstvom medija upozna sa Kalinićevim priznanjem više ubistava i jedino mu preostaje da i on počne da priča. Za sada, kako saznajemo, policija nije saslušavala Simovića.

„Simović još nije dao nikakvu izjavu, ali čitavi štabovi sada razmatraju kako da na njega utiču”, tvrdi sagovornik našeg lista i dodaje:

Dok Simović ćuti, Kalinić uveliko sarađuje sa hrvatskom policijom. Posle priznanja da je učestvovao u ubistvima više ljudi u Hrvatskoj i drugim zemljama, jasno je da Kalinić na sve načine pokušava da spreči da bude izručen Srbiji.

„Njegov život, čak ni u zatvoru, ne vredi mnogo posle takvih priznanja. On se nada da će ostati u Hrvatskoj i biti osuđen, na primer, samo za ubistvo Cvetka Simića na 15 godina zatvora, ako kaže da ga je ubio Simović, a da je on isekao delove tela na komade. Sva njegova priznanja ništa ne vrede u postupcima koji se vode u Srbiji, čak ni kao svedočenja, dok o tome ne progovori neko ko je ovde”, objašnjavaju naši izvori.

U krugovima bliskim nedovršenim istragama protiv „zemunskog klana” podsećaju da Simovićeva eventualna ponuda da postane svedok saradnik ne bi bila prvi pokušaj da neki osuđeni „zemunac” pokuša da se priznanjima domogne manje kazne.

Prošle jeseni, jedan pripadnik grupe koji je u zatvoru, ponudio je svoje svedočenje o ubistvu Zorana Vukojevića Vuka i još nekim likvidacijama iza kojih je stajao „zemunski klan”. Za taj zločin za sada je osumnjičen jedino brat Miloša Simovića, Aleksandar Simović, koji je uhapšen u jesen 2006. godine i osuđen na 35 godina zatvora. Njegovi otisci prstiju nađeni su na lisicama kojima je Vukojević bio vezan.

Početkom aprila ove godine, policija je pored autoputa našla zakopano oružje ove kriminalne grupe, koje je oteto iz policijske stanice u Ulici majke Jevrosime, 5. oktobra 2000. godine. Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je tada da je informacija o mestu gde se krije naoružanje potekla od jednog pripadnika „zemunskog klana”. Oružje je nađeno pored preduzeća „Ikarbus”, u neposrednoj blizini kuće gde su nekada živeli Miloš i Aleksandar Simović.

Dorotea Čarnić